Vodič za brucoše - Smerovi - Informacioni sistemi i tehnologije

20.08.2013 14:59

Informacioni sistemi i tehnologije je smer za koji se odlučuje najviše studenata FON-a. To je smer koji svima koji hoće da steknu diplomu inženjera u oblasti informacionih tehnologija pruža priliku da izaberu neku od brojnih oblasti kao što su Administracija mreža i sistema, Web administracija, Softversko inženjerstvo, Multimedijalne komunikacije, Projektovanje informacionih sistema, i da za četiri godine, koliko traju osnovne studije, steknu dosta znanja u izabranim oblastima.

Poznato je da vlada veliko rivalstvo između FON-a, ETF-a i Matematičkog fakulteta, i da stalno postoji debata oko toga ko je bolji u kojoj oblasti. Međutim, ono što je istina je da se na sva ova tri fakulteta izučavaju uglavnom različite stvari, i da se nastavni programi u principu ne preklapaju toliko, iako se neke oblasti rade na sva tri fakulteta, tako da se ne mogu vršiti poređenja oko toga koji fakultet je bolji.

Smer ISiT na FON-u nije postojao od samog nastanka fakulteta. Takođe, ranije se ovaj smer zvao i kibernetika, a ono što je važno napomenuti je da je u svim periodima svog postojanja bio veoma poznat i priznat, i uvek davao vrsne stručnjake u svojoj oblasti. Jedna od najvećih prednosti koje ovaj smer pruža, je ta što sa diplomom sa ovog smera možete raditi u firmama u skoro svim sektorima privrede, bilo da se radi o firmama koje se bave proizvodnim ili uslužnim delatnostima, društvenim ili privatnim, ili inostranim firmama koje posluju u Srbiji.

Pošto je nastava na FON-u koncipirana tako da prva godina studija predstavlja takozvane Zajedničke osnove, i da se studenti za smerove odlučuju tek od druge godine, na prvoj godini ima svega nekoliko predmeta sa smera ISiT. To su predmeti koji su osnove ili uvod u predmete koji se izučavaju kasnije na smeru. Studenti koji žele da upišu smer ISiT najpre moraju da polože uslovne predmete sa prve godine, a to su Osnove informaciono-komunikacionih tehnologija, Matematika 1 i Uvod u informacione sisteme. U drugoj godini se akcenat stavlja na programiranje (predmeti Principi programiranja i Strukture podataka) i matematičke predmete (Matematika 3, Numerička analiza ili Diskretne matematičke strukture) pored Matematike 1 i 2 sa prve godine. Tokom prve, druge i treće godine na smeru ISiT se uče i neki predmeti sa drugih smerova na fakultetu (Menadžment, Upravljanje kvalitetom i Operacioni menadžment), što ima prednosti i nedostataka. Prednosti su te što ti predmeti čine razliku između smera ISiT na FON-u i sličnih smerova na drugim fakultetima, tako da je studentima FON-a, kada se po završetku fakulteta zaposle, obično lakše da napreduju do viših pozicija u velikim firmama, naročito stranim, zbog položenih ispita u oblasti menadžmenta. Mali nedostatak ove koncepcije studija je taj što ovi predmeti mogu oduzeti vreme studentima, tako da oni ne mogu da se u potpunosti posvete učenju stručnih predmeta, koji predstavljaju osnovu studija na ovom smeru.

U trećoj i četvrtoj godini se izučavaju najviše usko stručni predmeti. Svako ko se odlučio da mu informacione tehnologije budu životni poziv, lako će se pronaći u nekoj od brojnih oblasti koje se proučavaju na predmetima na trećoj i četvrtoj godini smera ISiT. Neki od predmeta su Računarske mreže i telekomunikacije, Elektronsko poslovanje, Baze podataka i Programski jezici sa treće godine, Internet tehnologije, Projektovanje informacionih sistema i Projektovanje softvera sa četvrte. Isto tako, na četvrtoj godini studenti se u toku letnjeg i zimskog semestra odlučuju za izborne predmete. To su uglavnom predmeti sa smera ISiT, ali isto tako, studenti mogu izabrati i neke predmete sa drugih smerova, ukoliko su za njih zainteresovani. Izbornih predmeta ima veliki broj, a neki od njih su:

  • Analiza i logičko projektovanje (projekat)
  • E-obrazovanje
  • Fizički projekat u izabranom okruženju (projekat)
  • Integrisana softverska rešenja
  • Interakcija čovek-računar (HCI)
  • Internet marketing
  • Neuronske mreže i sistemi
  • Sajber pravo
  • Savremene softverske arhitekture
  • Sistemi za podršku odlučivanju
  • Soft kompjuting i optimizacija
  • Softverski paterni

Iako je redovno učenje i polaganje ispita u roku glavna obaveza studenata, od njih se isto tako očekuje i određeni nivo inicijative i interesovanja. Preporučuje se da se tokom studiranja stekne i što više iskustva, kroz rad na projektima na samom fakultetu, ili kroz praksu koju organizuje fakultet ili kompanije kojima su uvek potrebni mladi, sposobni i obrazovani kadrovi. Profesori i asistenti obično uvek imaju razumevanja i strpljenja za studente koji žele nešto da rade i nauče, i ukoliko ste dovoljno uporni, vrlo lako možete postati saradnik na fakultetu, demonstrator na nekim predmetima, saradnik na projektima. Mada se tokom studiranja na ovom smeru pažnja malo više obraća na teoriju i učenje nego na praktičan rad, studenti su na dosta predmeta obavezni da rade seminarske i projektne radove, koji znaju da budu obimni i da zahtevaju dosta vremena, ali su isto tako zanimljivi i korisni. Studenti moraju da rade projektne radove već od prve godine, ali ipak, u toku prve i druge godine, najveći deo vremena se troši na klasično učenje, dok su u trećoj i četvrtoj urađeni projekti uslovi za polaganje većeg broja ispita. Za razliku od projektnih, izrada seminarskih radova, koji su obično manje obimni, mada poneki znaju da budu isto tako zahtevni kao i projektni, predstavlja obavezu na skoro svim predmetima. Projektni i seminarski se najčešće rade u oblastima projektovanja sistema, zatim programiranja i internet tehnologija. Isto tako, na dosta predmeta postoje i laboratorijske vežbe, na kojima studenti praktično primenjuju gradivo koje se prelazi na predavanjima i vežbama, što doprinosi boljem razumevanju i kasnijoj lakšoj primeni stečenenih znanja u praksi. Velika većina radova koji spadaju u obaveze studenata na smeru ISiT se radi u grupama, od dva, do pet ili šest članova. Ovo je veoma korisno, jer se studenti od početka privikavaju na rad u timovima, i uče kako da se u takvim uslovima ponašaju.

Važno je napomenuti da na celom Beogradskom univerzitetu upravo FON ima najmlađi nastavni kadar, a pošto na smeru ISiT postoji dosta katedri, na svakoj od njih su angažovani i studenti, bilo osnovnih bilo postdiplomskih studija, kao neki vid  saradnika, bilo u nastavi, bilo na raznim projektima u kojima učestvuju i profesori i asistenti. Ovakav način rada na smeru ISiT omogućava studentima da, ako to žele i imaju slobodnog vremena, pored samog obrazovanja steknu i neophodno iskustvo, koje se kasnije prilikom zapošljavanja veoma vrednuje, a usput i da zarade. Neke od službi fakulteta koje pružaju ove mogućnosti su Laboratorija za softversko inženjerstvo, Katedra za multimedijalne komunikacije, Inovacioni centar, i mnoge druge. Sve ovo Vam može omogućiti i da se kasnije zaposlite i ostanete na fakultetu kao saradnik, ili asistent, po završetku postdiplomskih studija. Treba napomenuti i to da se u okviru smera ISiT na fakultetu organizuju i brojni kursevi, koji mogu poslužiti za sticanje dodatnih znanja. Neki od tih su kursevi za sticanje raznih Microsoft sertifikata, zatim kursevi za Red Hat Linux sertifikate, koji se drže samo na FON-u, kursevi za SAP i ERP sisteme i drugi.
 
Uzimajući u obzir prodor informaciono-komunikacionih tehnologija u sve privredne oblasti, treba napomenuti da svi koji su završili smer ISiT na FON-u imaju veliki izbor poslova na raspolaganju. Tako da se poslednjih godina skoro ne može naći veća firma koja ne zapošljava kadar sa FON-a. Neke od firmi u kojima su trenutno zaposleni bivši studenti FON-a sa smera Informacioni sistemi i tehnologije su:
  • Mobilna telefonija Srbije
  • Telenor
  • Telekom Srbija
  • VIP
  • Banka Intesa
  • Komercijalna banka
  • Republički zavod za statistiku
  • Red Hat
  • Delta
  • E-dućan
  • Trident media group