Broj ESPB poena: 5
Fond časova: 2+2 (predavanja + vežbe nedeljno)
Predmet se sluša u šestom semestru

Prava su jedan od najtežih ispita na trećoj godini! Jedan je od češćih koje studenti prenose u četvrtu ili apsolventski, ali to im je greška! Težak je zbog obaveza koje predmet nameće, ali može da bude i interesantan zbog toga što često na predavanjima gostuju razni stručnjaci iz oblasti cyber prava.

Način polaganja ispita: 

Postoje dva načina polaganja ovog ispita:

1. Prvi način je polaganje pismenog dela u roku (koji se sastoji od rešavanja case-ova), a nakon toga usmeno kod profesorke i to ceđenje zna da potraje po pola sata po osobi (čuli smo i za ekstremnije slučajeve od po sat vremena)!

2. Postoji i alternativni način, koji se sastoji od raznih aktivnosti u toku semestra preko kojih se sakupljaju poeni. Moguće je sakupiti najviše 200 poena.

Tokom semestra će se održati dva kolokvijuma (nakon prvih sedam nedelja i na kraju semestra) koji se sastoje iz testa (koji obuhvata teoriju iz knjige) i rešavanje slučaja iz prakse (case-a). Na testu se može dobiti najviše 20 poena, koliko i na rešenom case-u, što u zbiru daje 40 poena kojih je moguće sakupiti po jednom kolokvijumu. Kolokijumi nose 80 poena (2 x 40), odnosno 40% ocene (2 x 20).

Za rešavanje studije slučaja je potrebno da naučite napamet članove određenih glava iz Krivičnog zakonika koji se rade na predavanjima i vežbama, jer na testovima nije dozvoljena nikakva dodatna „literatura“.

Pored toga, prisustvo se boduje sa 5 poena. Ukoliko budete imali 10 prisustva na predavanjima, dobijate pomenutih 5 poena. To čini 2.5% ocene. Ukoliko budete imali manje od 10 dolazaka, dobijate 0 bodova.

Vežbe se održavaju u Računskom centru (radi se preko Moodle-a), gde se rade radionice i zadaci. Tokom godine će se raditi 6 radionica i 6 zadataka, od kojih svaki nosi po 5 poena. Radi se u grupama po 5 studenata. Ali, ukoliko budete prisustvovali na manje od 5 radionica i uradili manje od 5 zadaaka, ti poeni se ne važe. Ukupno radionice i zadaci nose 60 poena (2 x 30), što je 30% ocene (2 x 15).

Ali, postoji još obaveza. Na predavanjima se skoro svakog časa rade case-ovi, debate ili projekti. Naime, na početku godine dobijete detaljan raspored tema koje se obrađuju na predavanjima, odnosno tema tih propratnih aktivnosti. U terminu koji zakaže asistentkinja, moguće je prijaviti se za jednu od ovih aktivnosti. Sve se radi u grupama, a broj članova zavisi od aktivnosti:

- case se radi u grupi od 2 studenta
- debata se radi u grupi od 4 studenta
- projekat se radi u grupi od 5 studenata

Preporuka je da se što pre odlučite sa kim u grupi ćete raditi, i još važnije, da što pre izaberete temu koja vam odgovara, jer kada se teme jednom otvore, imate najviše par dana pre nego što budu „razgrabljene“.

Rad se mora predati nedelju dana pre odbrane (obavezne su sve fusnote i reference), a odbrana se vrši u svom terminu uz prezentaciju. Na rad u pisanom obliku je moguće dobiti najviše 25 poena, a takođe se i na odbrani (koja se održava na predavanjima) može dobiti najviše 25 poena. Što znači da je u zbiru moguće dobiti najviše 50 poena, što čini 25% ocene.

Potrebno je još napomenuti, da ako rešite da pravo polažete na ovaj način, imate rok od godinu dana da zavrsite sa svim obavezama. To znači da ako ste odradili sve obaveze u toku semestra, a niste polozili jedan ili oba kolokvijuma, morate da ih polozite najkasnije do februara sledece godine, inace vam propadaju svi poeni koje ste osvojili mukotrpnim radom u toku semestra, i morate da izađete na klasičan ispit.

I na kraju, nakon odbrane svog rada ostali studenti ocenjuju vašu odbranu. Ovde se može dobiti 5 poena, što čini preostalih 2.5% ocene.

Zvanični sajt predmeta: pravo.fon.rs, www.myelab.net

• Radionice i vežbe - Sve radionice i vežbe iz školske 2008/09 - 16.03.2009.
• Skripta-zakonik - Izvodi iz krivičnog zakona
• Pitanja sa kvizova znanja - - sakupljena pitanja
• "Crvena skripta" by Ser Žile - novo! (Ova skripta će vam pomoći da ne tumarate pojmovima kao što su: pravna zabluda, stvarna zabluda, krivično delo, nehat, umišljaj i slično. Dat je popis svih krivičnih dela sa direktnim prepisom iz tačno navedenih zakona. Naziv “Crvena skripta? e zbog toga što su oduvek knjige krivišnih zakona imale crveni background a crni foreground)
• Kompjutersko pravo - skripta
• Pravo - skripta