ГДЕ СУ, ШТА РАДЕ?: Интервју са Миланом Станковићем

// Категорије: Инфо | Где су, шта раде? |

Као што смо најавили приликом представљања нашег првог госта у рубрици ГДЕ СУ, ШТА РАДЕ?, покушаћемо сваког месеца да представимо по једног дипломца ФОН-а, који је  успешан у послу којим се бави и чије искуство може бити од користи студентима ФОН-а.

Тако вам у оквиру овог интервјуа представљамо још једног од успешних младих дипломаца ФОН-а, који се окренуо истраживачком раду и науци из области Интелигентних система. Његово име је Милан Станковић, иначе дипломирани студент ФОН-а, смера за Информационе системе и Технологије; мастер је завршио на  Université Paris-Sud XI Orsay, France; а тренутно је на докторским студијама на Université Paris-Sorbonne (STIH laboratory). Члан је научне организације GOOD OLD AI, коју предводи проф. др Владан Девеџић. Милан тренутно живи, студира и ради у Паризу.


1.  Да ли мислиш да је неуобичајено да се један дипломирани ФОН-овац, са претежно бизнис оријентисаног факултета, бави истраживањем?

"Не бих рекао. Сматрам да ФОН углавном уписују људи доста широких интересовања и доста различитих амбиција. Управо та разноликост и даје један од квалитета студијама. Људи се после баве разним занимљивим стварима. Мене је увек интересовало да будем на линији развоја нових технологија и да радим са стварима које тек треба да постану реалност. Да би се такве ствари развијале, човек мора да познаје јако добро и технологију, али и потребе корисника и тржишта. Остваривост технолошких снова је условљена, нажалост, и тржишним могућностима. Тако да не сматрам да је ово чиме се ја бавим јако далеко од онога за шта сам се школовао."

2.  Колико је, заправо, тешко, односно лако, уписати такав један факултет са ФОН-овом дипломом и колико се наша диплома вреднује у иностранству? Какве предиспозиције ти је пружило знање стечено на ФОН-у за област којом се бавиш и да ли би посебно издвојио неке предмете или искуство?

"У Француској се диплома ФОНа признаје као Мастер 1 (4 године студија) и већина универзитета ће наше студенте примити директно на Мастер 2 (значи још годину дана до мастер дипломе). Овде је, наравно, неопходно и знање француског, али поред тога, за техничке студије у Француској, наши студенти који су учили код професора Девеџића и Влајића, имају више него довољан ниво да савладају чак и истраживачке студије. Добар део градива са мојих Мастер 2 студија је, заправо, већ предаван на предмету Интелигентни Системи.
Најважније што бих истакао је да су наши студенти, најчешће, много сналажљивији од западних студената и те практичне вештине стечене на испитима на ФОНу заправо омогућавају јако добар пролаз на западним универзитетима."



3.  Можеш ли мало детаљније да опишеш тему твог доктората и посао у Hypiosu?

"Мој докорат је о сајтовима као што је Hypios, где компаније нуде своје проблеме и људи их решавају за новчану награду. Главни изазов је пронаћи начин да се на Веб-у идентификују потенцијални решаваоци проблема и да се њима проблеми пошаљу. Заправо, на данашњем Веб-у можемо наћи доста трагова о томе шта који корисници раде и знају, за шта се интересују. Извори као што су Facebook, Тwitter, Slideshare, пуни су таквих трагова. Ја покушавам да користим Semantic Web технологије да бих утврдио ко би могао да реши који проблем. Главна примена Semantic Web-a је у могућности да утврдимо које теме су блиске којим другим темама. Дакле, можемо да одемо корак даље од повезивања на бази кључних речи и да вршимо matching на бази семантичке сличности концепата. Тако рецимо ако имамо проблем из области производње чоколаде, а немамо ни једног експерта за ту област, на Semantic Web-у можемо открити да је «Прехрамбена Индустрија» доста блиска област и онда можемо да контактирамо експерта из те области и понудимо проблем њему. То је у најкраћем нека идеја. Детаљнији радови су доступни на мом блогу и на страници http://www.milanstankovic.org/publications.html"

4.  Шта те је привукло да се упустиш у изучавање баш те области?

"Било је једно предавање, још на првој години ФОНа, сећам се, о историји рачунарства. Држао га је професор Девеџић, о свим инвенцијама које су обележиле историју рачунарства и свим тим фасцинантним људима (као сто су: Dug Engelbart, Claude Shannon, Charles Babage, Ted Nelson, Tim Berners-Lee). Било је толико очигледно да цела та линија брилијантних изума и идеја, посвећених људи, завређује да човек своју каријеру посвети томе и допринесе том тако важном пољу. Semantic Web Research је данас област где се гради будућност Веб-а. Разлог зашто се тиме бавим је зато што (и даље) верујем да је то једна од најзначајнијих области за друштво и цивилизацију."

5.  Да ли је Hypios-ovo "тржиште проблема и решења" заживело и у којим областима?

"Hypios је у великој мери заживео посебно у прехрамбеној индустрији, али и у војној индустрији. Сматрам да је Hypios и генерално проблем Marketplaces, заправо глобални феномен, независан од појединачних индустрија. Чињеница је да неке индустрије брже реагују на промену и процесу иновације, а неке спорије."

6.  Због чега се посебан акценат твог рада ставља баш на Semantic Web технологије? Да ли је могуће исти ефекат постићи неким другим, развијенијим и програмерима познатијим технологијама?

"То је заиста добро питање. Верујем да се увек може другачије. Обрада података комотно може да се реализује и путем рачунаљке и праћке, ако су подаци репрезентовани путем камења. Semantic Web је само елегантнији начин да се они размењују и повезују. Елегантнији начин да се представи и повеже знање у структуру линкова која прилично опонаша структуру неурона у људском мозгу. Што је више једно знање у мозгу повезано са другим стварима које знамо, то нам је више доступно и лакше га се сетимо. Идеја Semantic Web-а је да се подаци и информације повежу у једну линковану структуру (Linked Data) тако да машине могу да им приступе и да их процесирају.
Тачно је да је то технологија која тек почиње да излази из научних кругова и улази у комерцијалну употребу, али то је природан циклус за сваку технологију. Ни базе података нису ушле у масовну комерцијализацију преко ноћи, а данас их сви користе. За пар година то ће бити случај са Semantic Web технологијама. Facebook већ користи Semantic Web у оквиру Open Graph протокола. Oracle је развио велика складишта за Semantic Web податке. Све велике новинске куће анотирају своје странице неком врстом semantic markup-a. Програмери ће то убрзо прихватити и развој Semantic Web апликација постаје све лакши и лакши, а његова филозофија је све лакше објашњива људима који развијају апликације. Постоји чак и књига Semantic Web for Dummies и многе друге quick старт књиге."

7.  Шта би издвојио као кључну карактеристику Semantic Web-а?

"Интероперабилност. Податке који су објављени у Semantic Web форматима, сви могу да читају и разумеју. Фрижидери могу да комуницирају са социјалним мрежама; телевизори са пекарама; аутомобили са мостовима и сигнализацијом."

8.  Да ли мислиш да је перспективно бавити се том облашћу у Србији и у којим доменима мислиш да би се могла применити?

"Угледни научници из области најчешће кажу да је Semantic Web плеоназам, јер заправо не постоји други Веб који није Semantic. Ако погледате у првобитне нацрте Tim Berners-Leeа видећете да су чворови у Веб мрежи типизирани и да њихове везе такође имају тип, нису пуки линкови без значења. Semantic Web је заиста без алтернативе и сматрам да свако ко жели да се бави Веб технологијама би требало нешто да научи о томе и научи како може да најбоље искористи ту нову инфраструктуру која настаје.
Сматрам да је Semantic Web посебно интресантан за државне и јавне сервисе. Ако би државни подаци били доступни у структурном облику (као на пример што је то урађено на data.gov или data.gov.uk ) многи интересантни сервиси би се могли направити за кориснике. На пример аутоматско проналажење одређених институција, или налажење најближег лекара одређене специјалности итд. Велики је потенцијал и за online продавнице (BestBuy је почео да користи Semantic Web технологије да би олакшао претраживање производа и учинио их видљивијим за search engine). Такође, у туризму лежи велики потенцијал јер је проналажење дестинација, хотела, летова и аранжмана јако тежак задатак који захтева много доменског знања у апликацијама. Semantic Web може да пружи управо ту подршку и омогући апликације које би знале да понуде сличне локације, сличне хотеле итд."


9.  Шта предвиђаш у ком правцу ће се надаље развијати Веб?

"Као сто сам већ писао на мом блогу (http://www.milanstankovic.org/blog/?p=36 ) Semantic Web више није сан. Он је реалност. Питање шта је заправо будућност Веб-а је јако добро питање. Верујем да је нека блиска будућност у ономе што зовемо Physical Web. Physical Web укључује везе не само између информационих објеката и ресурса, него такође између физичких ствари које су повезане на Веб-у. Internet of things је само један део те визије која тек треба да се развије. Многа теоријска питања су још увек отворена: како линковати физички објекат и Веб страницу; како приступати линковима из физичког света, не само преко Веб бровајзера, него путем физичких ствари (фрижидера, аутомобила, столова, камења) које су повезане на Интернет? Апликације као што су Foursquare и Gowalla већ увелико граде један јако једноставан ниво физичког Веб-а преко постојеће Веб инфракстуруре. То је интересантан правац.
Једнога дана када и Physical Web постане реалност (а то ће се десити пре него што верујемо), и када ствари буду део Веб-а, постављаће се питање како повезати људе још више на Веб-у. Како их повезати директније? Како учинити да не морају да кликћу и интерактују, а да буду повезани. Решење ће бити Brain Interfaces који ослушкују директно нервне импулсе и омогућују интеракцију мозга са дигиталним светом, без периферних органа."

10.  Какав је осећај објавити рад на конференцији коју је водио сам творац Веб-а Tim Berners-Lee?

"То је сјајан осећај и једно велико признање за рад истраживача, али тај осећај није најважнији. Најважније је добити коментаре, чути мишљења других и упознати друге истраживаче. Само кроз тај communiti ефекат настају заиста велики помаци у науци."

11.  Шта највише волиш везано за посао којим се бавиш?

"Слободу. Волим што сам слободан да развијам оно у шта верујем да је перспективно и што имам слободу да радим са дивним људима широм света. У инстраживачком раду, човек може да буде прилично слободан у избору својих сарадника и својих задатака. То је велика благодет."

12.  Због чега си баш одабрао да живиш и радиш у Паризу? Шта највише волиш везано за тај град?

"На питање "због чега" не могу да дам одговор јер не знам. Хтео сам Париз, добио сам стипендију Француске владе и дошао у Париз. Никада нисам поставио себи то питање зашто желим Париз. А највише волим,...хм...., тешко је одлучити се, али можда највише волим да седим у кафићима окренут ка улици и пијем кафу и једем кроасан, да гледам живот како пролази."



13.  Да ли имаш неке хобије?

Fitness. Кување. Chocolate tasting.

14.  Који су ти планови за будућност?

"Иако Virgin Galactic делује као интересантна будућност http://www.virgingalactic.com/ , мислим да ћу ипак (док скупљам паре за Virgin Galactic) отворити своју фирму. Отворити startup у Француској је јако лако. :-)"

15.  За крај, шта би поручио својим млађим колегама са ФОН-а?

Поручио бих им да погледају говор Stiva Jobs-a:
Stay hungry, stay foolish. Never settle!

Остале занимљивости и појединости из живота и рада Милана Станковића можете пронаћи на његовој блог страници http://www.milanstankovic.org

Druga slika je hit. :D

Објављено: 08.07.2010 17:30 - ()


0
1
A ti onda zapevaj Ljubomoran sam ja tralalala :D Svaka cast Milane! Sve najbolje!

Објављено: 06.07.2010 17:45 - ()


0
0
@ivann Smesan si decko...a malo i zatupljen... Svaka cast MIlane, samo tako nastavi, sjajno je znati da imamo ovako uspesne ljude po svetu. Sve najbolje!

Објављено: 06.07.2010 12:58 - ()


0
0
Ti ne znas sta pricas.

Објављено: 05.07.2010 22:42 - ()


0
0
i tebi je nesto tek tako iskrsnulo, pretpostavljam? :D

Објављено: 05.07.2010 19:24 - ()


0
0
Svaka cast, skidam kapu!!! :D

Објављено: 05.07.2010 16:48 - ()


0
0
A ja bio ubedjen da Milan Stankovic peva u Grandu i po Evrovizijama, kad ono lik studira na Sorboni! Salu na stranu, alal vera momce, nase gore liste! :)

Објављено: 05.07.2010 04:20 - ()


0
0
Svaka cast Milane, impresivna biografija... Puno srece u daljem radu, pa da bude jos impresivnija.. :)

Објављено: 04.07.2010 17:46 - ()


0
0
Fenomenalan video za kraj :) Odgledajte ga ljudi!

Објављено: 04.07.2010 14:18 - ()


0
0
Hvala bogu da na ovim puskicama procitam jednom i nesto pametno!!!! Takodje mi je izuzetno drago da je neki kolega "USPEO". Zelim svima da ostvarite svoje ambicije. ALI jos jedna potvrda da u Srbiji bas i nema srece za pametne ljude. Srbija sve vise i vise postaje mesto odakle pametni i sposobni beze, i dodju nekad da potrose koji "dinar".

Објављено: 04.07.2010 05:51 - ()


0
1
0
0

Постави коментар

E-mail:
Коментар:
Антиспам:

16 + 3

Коментари пролазе модерацију, зато што смо тако у могућности