Postoji na našem fakultetu jedan opšti trend srozavanja kvaliteta nastave, što je verovatno najviše izraženo na ISiT-u. Reforma bodovnog sistema je u međufazi između ideje i realizacije već nekoliko godina, a da li će i kada biti završena enigma je velika koliko i datum kada će naš fakultet dobiti novi sajt. Dvosemestralni predmeti su žrtva visokoškolske reforme, a iako se većina neće žaliti zbog toga što su otišli na smetlište istorije, činjenica je da na svakom smeru i svakoj godini postoji potreba za barem jednim takvim – ne zbog mučenja studenata, već kako fakultet ne bi izbacivao profesionalne poluprodukte.

Poslednja reforma ogleda se u tome da od ove godine 3 ESPB prelaze na konto „studentske prakse“, a jedan izborni predmet iz prvog semestra 4. godine odlazi u istoriju.

Svakako, jednom studentu 4. godine neće biti problem da 3 ESPB sakupi raznoseći kafe po državnoj upravi, ali sa kojim i kakvim znanjima će se zaposliti oni koji nemaju koga da povuku za rukav kada završe studije? Nastava na FON-u počiva na dobroj doktrini praktično fokusirane nastave, ali je, ruku na srce, ipak reč o planu nastave starom skoro deceniju, koji je i bez ove poslednje degradacije sve teže odgovarao zahtevima tržišta i razvoju tehnologija. Sa ovim stepenikom unazad, situacija je skoro komična.

Iz perspektive autora ovih redova, vrlo dobro upućenog i u problematiku visokoškoske reforme i u ponudu izbornih predmeta, ovo je velika šteta i udarac ispod struka za stručnost FON-ovih kadrova, najpre zbog toga što je celokupno izučavanje modernih tehnologija i metodologija sadržano u predmetima koji su izborni.

Protiv reforme se ne može, ali je za žaljenje što se u nju krenulo putem pisanog slova, umesto putem razuma. Možda će reforma smanjiti zahteve koje će sam fakultet staviti pred studenta, ali buduće generacije mogu biti sigurne u jedno: svoju konkurentnost na tržištu će morati da potraže u napornom vannastavnom radu. Pa, mi vam u tome želimo svu sreću.

Tweet