Постоји на нашем факултету један општи тренд срозавања квалитета наставе, што је вероватно највише изражено на ИСиТ-у. Реформа бодовног система је у међуфази између идеје и реализације већ неколико година, а да ли ће и када бити завршена енигма је велика колико и датум када ће наш факултет добити нови сајт. Двосеместрални предмети су жртва високошколске реформе, а иако се већина неће жалити због тога што су отишли на сметлиште историје, чињеница је да на сваком смеру и свакој години постоји потреба за барем једним таквим – не због мучења студената, већ како факултет не би избацивао професионалне полупродукте.
Последња реформа огледа се у томе да од ове године 3 ЕСПБ прелазе на конто „студентске праксе“, а један изборни предмет из првог семестра 4. године одлази у историју.
Свакако, једном студенту 4. године неће бити проблем да 3 ЕСПБ сакупи разносећи кафе по државној управи, али са којим и каквим знањима ће се запослити они који немају кога да повуку за рукав када заврше студије? Настава на ФОН-у почива на доброј доктрини практично фокусиране наставе, али је, руку на срце, ипак реч о плану наставе старом скоро деценију, који је и без ове последње деградације све теже одговарао захтевима тржишта и развоју технологија. Са овим степеником уназад, ситуација је скоро комична.
Из перспективе аутора ових редова, врло добро упућеног и у проблематику високошкоске реформе и у понуду изборних предмета, ово је велика штета и ударац испод струка за стручност ФОН-ових кадрова, најпре због тога што је целокупно изучавање модерних технологија и методологија садржано у предметима који су изборни.
Против реформе се не може, али је за жаљење што се у њу кренуло путем писаног слова, уместо путем разума. Можда ће реформа смањити захтеве које ће сам факултет ставити пред студента, али будуће генерације могу бити сигурне у једно: своју конкурентност на тржишту ће морати да потраже у напорном ваннаставном раду. Па, ми вам у томе желимо сву срећу.
Постави коментар