Ко је био Драган Галић - Мрва

// Категорије: Интервју |

Када се прича о Пушкицама и о настанку и развоју овог портала, немогуће је заобићи имена неколико људи која можете пронаћи на страници "О Пушкицама".

Једно од тих имена је свакако Драган Галић Мрва. Због чега је Мрва толико значајан? Највише због тога што су се Пушкице пуних 12 година налазиле на његовом серверу уз сву могућу подршку, а све то на пријатељским основама без и једног јединог динара. 

Почетком године, Мрви смо послали питања за интервју која нажалост никада нису добила одговор, али вам ипак доносимо интервју који је са њим, давне 2002. године урадио Милоје Секулић за COM Магазин. Изузимајући још сијасет пројеката које је радио од тада и још неколико бивших жена, није се много мењало.

Драган Галић - Мрва - доктор информатике на естради

Човек који може да вам одради све што има везе са интернетом.
После хакерских провала у системе светских банака и виртуелног рата против НАТО снага, Мрва се окренуо интернету. Данас ствара најбоље сајтове и најефективније видео спотове на домаћој естради.

Одавно сам престао да верујем у чудо у коме би било могуће сва знања и способности потребна за израду коректне презентације објединити у једну личност. И сва срећа да је тако. Има нас пуно на овом свету и шта би радили када би сви били способни да одрадимо све што је потребно. А и како би флертовали на радном месту када не би радили у тимовима? И таман сам био спреман да одустанем од потраге за "ренесансним човеком" који у себи обједињава сва знања епохе и да мирно чекам време када ће и у Србији на просечном сајту радити тим од 20 до 50 људи лепо делећи задужења када сам налетео на Мрву.

Драган Галић је заслужио надимак који носи због корпулентног раста којим је својевремено жестоко намучио Владу Дивца. Требали су да се сликају заједно и Дивац је морао добро да поклекне да би и један и други стали у кадар. Са друге стране када седне за тастатуру Мрва постаје Титан.

Да овај уводни текст не би звучао као хвала без покрића, предлажем вам да се прикачите на мрежу и посетите www.yuwebsector.net. У портфолију на овој локацији наћи ћете неколико локација које стварно треба да посетите.

Срећом, Мрва није навео све сајтове које је у животу направио јер ко би изабрао између пет стотина комада. Један од њих је широко познат, а настао је из личног задовољства човека који вам причао о он лајн продавници коју управо прави све време пуштајући вавове из "Маратонаца". Ради се о сајту на адреси k..ac-palac.com, који је постављен као "екс-ју хумор портал". Ова збирка вицева, смешних аудио и видео клипова, монтажа и сличних зезалица које круже мрежом прикачене на мејлове може да завара јер кад бисте помислили да аутор таквог сајта у фиоци држи докторат из области централног оперативног система? И никако да одвоји три слободна дана да скокне до Келна и одбрани га на факултету на коме је и магистрирао из исте области. Нема се времена, ради се нови спот за Џимија Барку и сајт за манекенску агенцију Катарине Ребраче (kmodels.co.yu). На естради су паре, а треба се побринути за четри бивше и једну актуелну жену, плус три сина наследника. Тако се Мрва обрео у водама дигиталне видео монтаже и одрадио спотове за групу Луна, Сузану Тот, Освајаче, као и за многе друге народњаке и сајтове Луне, Јелене Николић и 3D VideoSystems. Љубав према музици, још из времена основне школе и суверене владавине Комодора 64 имала је свог удела у заокрету у естрадне воде.

Најбоље је ипак да се Мрва сам представи.

Рани радови

Како се и када Драган Галић инфицирао компјутерима

Рођен сам 1969. године и некако при крају моје основне и почетком средње школе појавили су се Комодор 64 и Спектрум. Са њима је све почело. Тада смо живели у Зворнику у Босни. Средњу школу завршио сам у Каракају. После смо прешли у Немачку, у Штутгарт, а потом одлазим у Келн на студије где сам дипломирао ПМФ и магистрирао на тему из области централног оперативног система. Докторат из исте области ми је спреман већ три године, никако да га одбраним, нема се времена. Не стиже се, ради се.

Мрво, ти себе дефинишеш као “хакера” или те други тако гледају?

Гледају ме други тако, а ја у ствари користим сва три израза. “Хакер” је незлонамерни корисник, у ствари истраживач који ради неке ствари које помажу да се увиде туђе грешке и да се направе алати за заштиту. “Крекери” раде такозвано “разваљивање” програма а ту су и “ламери” који користе све туђе само да би придобили неку корист. Ја користим и туђе знање, а доста ствари сам и сам направио. На интернету ме иначе знају под никовима “Маратонци” и “Take Over”.

Како изгледа школовање за програмера у Немачкој?

Ја сам класични програмер иако сам се бавио и маркетингом. Као допунски предмет и окупацију сам имао маркетинг. Разлика у школовању тамо, уопште на западу и овде је огромна. Тамо се специјализује врло рано док се овде врло уопштено ради. И тамо се континуирано нешто додатно учи да би остао у послу. И много се ради практично, још на самом факултету. Два дана сам био у школи, а три дана у фирмама на пракси. У зависности од смера, у фирмама које се баве програмирањем или пројектовањем система. Ноћу сам по немачком систему радио у МекДоналдсу (Немачки систем: Зарађујеш? Дај пола пара у кућу или тражи сам себи стан”). Јео сам у Бургер Кингу. Мек Доналдс ни данас не могу да окусим.

Јел може то са босанским ћевапом да се пореди?

Никако! Слама је слама, месо је месо :)

Сем тога је ли било још неких ноћних активности, упада у сиситеме и тако то?

… Нисмо се бавили уништавањем нечега него доказивањем. Као кад смо ‘98 успели да провалимо у “D2 Privat”, који смо назвали “D2 Pirat”, мобилну телефонију Немачке. Доказали смо да алгоритми које они користе уопште нису заштићени и друга стар да ГСМ није дигиталан како су тврдили. Јер дигитални је од мобилног оператера до релеја, од релеја иде нормално, аналогно све. Прво што смо успели да урадимо је прислушковање телефона. Друго шо смо успели да урадимо је “клонирање” телефона, што је исто било страшно лепо јер кад клонираш некога ко има пара можеш да телефонираш на његов рачун. Детаљнее шеме и нацрте како направити клон или за гледање сателитске телевизије имате на www.ccc.de.

Злочин и казна, јеси ли имао сусрете за законом? (напомена: Мрва не слика никада лице)

Трудимо се да увек останемо анонимни, коришћењем туђих ИП адреса, конектовањем са подешених централа, коришћењем туђих далеких сервера и другим средствима за заваравање трагова. Све зависи од степена заштите коју гађани објекат има. Отприлике, неко време постоји у коме се може улетети и излетети, не може се рећи непримећен, али да те не могу уловити.

Ја знам да си ти своју професионалну каријеру у свету заштите компјутерских система почео једним упадом.

То је био упад ‘96 године у систем Чез Менхетн банке у Њујорку, где сам им доказао да су “шупљи” и нормално оставио свој траг преко кога су ме контактирали и питали да ли се може нешто урадити. Урађено им је, направљен је један пакет. Нас пар другара је то одрадило, ипак не може један човек тако обиман посао да уради. Успели смо да уградимо и наплатили смо релативно мало. Било је за нас почетнике то тада страшно пуно, али касније смо видели да многи програми постоје који су пуно скупљи, а лошији.

Колико је истина да највећи хакери кад тад постану стручњаци за заштиту?

У овом свету хакери су увек корак испред. И ако се њихови противници труде да покажу да је другачије. И све те компаније  врбују најбоље, дају им добре плате да би радили за њих. Најбољи је пример руска сцена која  је једна од најјачих на свету и који раде нпр. АВП, најјачи антивирусни систем који раде људи који су највише вируса написали.

Шушка се за те велике антивирусне компаније да понекад пусте по неки вирус са својих фарми, чисто да покажу колико им је добра вакцина.

Нормално. Толико је направљено сад добрих програма за писање вируса да малтене дете из основне школе може да напише вирус и пусти га да направи “белај”. “Симантек” као једна од водећих фирми на пример има тужбу да су пуштали сами вирусе. То су ствари које се дешавају и ове болести које су у свету се у ствари праве.

Јуриш на веб

Тад си још у Немачкој и почиње твоја каријера стручњака за заштиту компјутерских система.

Паралелно са тим почињи ме интересовати и неке друге сфере, графика коју нисам учио на факултету. На факултету ме те ствари нису интересовале, Corel и PhotoShop, заинтересовало ме је и видео сам да и ту имам креативност. Почео сам да радим даље просте анимације, а онда све комплексније уз улазак у свет веба. То је нека ‘96 година када почиње моје тражење самог себе. Нормално носим се западном мишљу - заради што више новца.

За тих пет-шест година колико си сајтова и уопште пројеката на интернету одрадио?

То је цифра од, не знам тачно, али сигурно пет стотина комада. Просечно сад радим око четири до пет озбиљних сајтова месечно. Радим од ХТМЛ-а до Флеша, АСП-а и осталог. У последње две године радим малтене само портале. Радим их тако да људи после могу да раде самостално ажурирање, то су аутоматски сајтови за одржавање где власници попуњавају форме, а материјали се аутоматски генеришу у жељеном облику на сајту. У задње време највише радим е-комерц који овде није развијен, али се јављају неке фирме.

Да ли би могао да издвојиш неке карактеристичне?

За наше људе ћу да поменем оне који су на српском, а имају атрактивне садржаје као magazayu.com, grupa-luna.co.yu, joakim.co.yu, 3dvideosystems.co.yu, kmodels.co.yu, и још много других које можете погледати под портфолиом на www.yuwebsektor.net/sinalco. Доста сам иначе радио сајтове за музичаре.

Када си пребацио посао из Немачке овамо окупио си групу сарадника. Је ли био проблем да овде нађеш квалитетне људе?

Проблем је упознати такве људе јер их нема пуно. Интересантно је да су већином самоуци. Људи који раде са мном су уз мене извршили надоградњу, дошли до неких пречица тако да су постали баш јаки. Што се организације посла тиче, трудим се да буде као напољу. Постоји хијерархија. Људи одрађују своје и за то су плаћени у виду плате и имају и провизију. Да имају бољу вољу за рад. Морам да наведем имена мојих сарадника а то су : Бана, Бобански, Мрки, као и остали који више и мање раде на мојим пројектима.

Како треба да изгледа добар сајт?

Сајт мора да има неку динамику, да покаже нешто и да привуче да посетилац дође поново. Мора да има брзину, не да се отвара пола сата. Да би направио добар сајт мораш добро да познајеш технологију на којој се интернет заснива. Ево један пример. Само трагачи, познати светски као Гугл, Јаху… имају такозване пауке који сваки дан по неколико пута врше спецификацију сајтова. Са друге стране, сад је јако популарна флеш технологија, а они имају једну велику ману. Не препознају га. Флеш сајт не може никако да се изгура на врх. Зато се ради ХТМЛ страна где је све објашњено, а паук га препознаје. Већ имам пар људи који ће радити уз моју помоћ, да отворим фирму за промоцију сајтова. То је у Америци изузетно скупо и има велики број фирми које то раде, оптимизацију сајтова и остало, а у Европи тренутно то раде четири фирме. Цена од 500 ДЕМ па на горе на годишњем нивоу за један сајт. То су ствари које се чисто програмерски раде.

Хајде откриј неки трик?

Плати 500 ДЕМ!

Кад нам сајт за новине проради! Реци ми на чему тренутно твој тим ради?

Ево направили смо енџин који је проглашен у августу за један од најбољих у свету. Радили смо “Крагујевац сити мап”. Тренутно радимо на Интернет плановима Њујорка и Амстердама.

Ви сте одавде ангажовани да им то одратите?

Нормално преко њихових фирми које ће то наплатити страховито пуно, а биће и за нас. Сад можемо сваки град у свету обрадити. Енџин је исти за све само се убацују основни подаци о граду. Направили смо једну цену која је популарна у висини 5000 ДЕМ за енџин и 500-1000ДЕМ да се убаце подаци. Значи за 6000 ДЕМ можемо направити и поставити на интернет мапу било ког града у свету. Та иста цена у Америци је 30.000 долара, па на горе. Посредници за које радимо мапу Њујорка узеће за њу око 55.000 долара. Шта ћеш, менаџер је менаџер.

Шта ће бити на месту “Близнакиња”? Јесте ли добили неке нацрте?

Ми смо ту ставили рупу, па шта сазидају. Ставили смо браон подлогу у нивоу земље.

Мрва у естрадним водама

Јеси ли наставио да радиш и послове у вези са заштитом или си се тотално пребацио на интернет?

Нисам престао, али сам смањио тотално интензитет пошто ми за један пакет за заштиту треба три, четири месеца, тако да радим у бити два годишње иако имам понуда за много више. Пребацио сам се на видео продукцију где радим рекламе и спотове, где има новца, може јако лепо да се заради, а креативно је и има пуно упознавања људи и зезања!

Мрва на естради. Да чујемо мало и тај део приче.

Из почетка сам доста радио за друге. Дође често човек који је познат у том послу и који тај посао не ради, али је име и тај посао наплати. Дешавало се да ја урадим спот за 3000 ДЕМ, а он наплати 15.000. Последњих годину дана сам почео да радим спотове под својим именом. Не радим сам, наравно, морам да имам сниматеље, шминкере итд. Највише сам радио за групу Луна, први спот за Сузану Тот или онај спот Џимија Барке за дан борбе против сиде. Радим симбиозу снимка и графике и дигиталну монтажу.

Само мало технолошки објасни шта се ту ради.

Миксује се слика која се снима у студију са окружењем које генеришем компјутерски. Снима се са посебном позадином коју после уклањам. Анимација се ради у Максу, Маји или Лајт Вејбу. Најпрофесионалнији програм је Маја, али је страшно скуп. Они имау награду од 5000 долара ако неко некога пријави да ради на пирату. Иначе кошта 45.000 долара.

Нећемо те пријавити ;)

Радио сам у Максу ;)

Ти свој спот обрађујеш дигитално, монтираш, додајеш анимације. Какав хардвер треба да то извуче?

Оно што је најбитније поред брзе, добре и стабилне машине је монтажна картица. које су опет од 1000 до 40-50000 ДЕМ. То је највећи проблем. многи људи би могли и знали то да раде, али је картица недоступна. Многе фирме је производе као Матрокс и Пинакле, ја конкретно користим Пинакл. По четири сата сировог снимка треба да би се добила три минута спота. За то користим дуал плочу са два процесора имам пар III по 650 и пар IV  на 1.5. Брзина је битна и још више стабилност рада. Ипак је то гомила фрејмова.

Шта тренутно радиш?

Рекламу за Меџик чоколаде. Биће то посвета сигурно најбољем АВИ-ју који крстари мрежом. У нашем окружењу и са локалним симблима наравно. Завршио сам “Тами” комзетику. За естраду радим неке народњаке. Онда Луна треба да ради нови спот, Цвијетин Никић, Јелена Николић, Оливера, Сани итд.

Ликова као што је Мрва на сву срећу нема много. Дружење са њима представља истинско уживање, али да их је више покупили би сав посао. Овако мој дизајнер може на миру да бира боје за позадине сајтова, мој програмер да дебагује, а ја се бавим фолирантским менаџерско-новинарским послом. Мада помало стрепим. Мрвини синови расту. Онај од две године се већ лепо сналази за тастатуром. Нисам питао шта зна онај од девет година.

Како то изгледа у свету, а како код нас?

Сама дефиниција интернета је да више нема дефиниције. Постао је мрежа која се развија сама од себе и не зна се ни где је почетак ни где је крај. Значи мноштво је могућности плус што су у свету огромне брзине.

У Америци и Шведској интернет већ иде преко обичног кабла. Код нас је и сама цена проблем, а камоли инфраструктура. И уопште економски моменат. Ем су мале плате, ем имамо скупљи интернет него у свету. Људи код нас проводе јако мало времена на интернету. Корисника има, али има људи који уплате пет сати месечно и не могу више. И цена телефона за корићење интернета је велика. 

Званичници много причају, а ништа не раде. Требало би прво ослободити провајдере свих оних намета да би услуга била што јефтинија. Друга ствар је монопол Телекома који опет ради своје. Треба ићи да се спусти цена да што више људи може да се прикључи. Погубно је увођење монопола што се свуда у свету избегава. Наши су потписали уговор са Мајкрософтом. Док Немачка влада, примера ради, уводи Линукс систем који је бесплатан у њихову електронску владу, ми идемо на Мајкрософт. Што се тиче тежине у бити јесте Линукс мало тежи, али ако неко почне да ради на њему као што је почео да ради на Мајкрософту онда није проблем. Има јако много људи који раде на Линуксу. Уосталом појавио се нови оперативни систем Линдоуз који ради као Линукс и Виндоуз у једном, а бесплатан је. 

Влада треба да одузме монопол на интернет од Телекома. У Немачкој постоји 700 понуђача струје и преко 100 понуђача телефона. Имам слободу да користим кога хоћу. Тиме би опале цене. Зашто да се овде плаћа интернет марка по сату и исто толико изађе телефон. Две марке за сат на мрежи, а то час прође. Ја код мене у Берлину имам интернет за 2.5 фенинга по минуту, али тамо је просечна плата 2500 марака.

Аутсорсинг

Конкретно, иако могу да живим и у Немачкој у Америци, живим овде и радим одавде јер ми је овде најлепше за живот, а путем интернета могу да шаљем све моје радове. Поготово презентације које “качим” одавде. Има доста људи који раде одавде за немачке фирме за мале паре. Пошто су овде плате страховито мале. На пример знам једног дечака који је у дефлију страховито добар, за мене цар. Клинац који има деветнаест година и који не знам да ли нешто има да не зна у том програму и који одрађује програме које да би ја наплатио пуно - пуно више, он узима по 200 ДЕМ. Он одради пар ствари, узме 500 - 1000 ДЕМ месечно и њему је лепо.

Ја сам од 2000 године пребацио бизнис овде. Најлепше је за живот. Њујорк је као град фантастичан, има места за изласке. Док у осталим градовима Америке, добро ЛА је нешто друго, а иначе се у осталим деловима Америке у девет увече све затвара. Нема кафића, нема кафана, нема човек где да оде. Овде волим радим што радим кад и колико хоћу, а могу да изађем у по дана и у по ноћи. Једе ми се у четри ујутро, има шта ради у то доба. Тамо нема тога. У Немачкој је опет за дружење страшно лоше, видиш се са друштвом петак, субота, недеља. Кад је радна седмица онда нема никога. Сви гледају своја посла док овде имамо и доста џабалебароша са којима се можеш дружити у свако доба.

Милоје Секулић

COM Magazine, 12. март 2002. године

Тренутно нема коментара. Будите први који ће поставити коментар!
19
0

Постави коментар

E-mail:
Коментар:
Антиспам:

16 + 19

Коментари пролазе модерацију, зато што смо тако у могућности