Kreditnim aranžmanom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa Srbijom, odobrenim u maju ove godine, predviđeno da bi, u slučaju da budžetski deficit bude veći od tri odsto bruto društvenog proizvoda, trebalo da se poveća porez na dodatu vrednost (PDV) ili da se smanje plate u državnom sektoru, smatra stalni predstavnik MMF Bogdan Lisovolik.
On je, kako prenosi B92, ocenio da su mere Vlade za smanjenje deficita podbacile i naglasio da nije predviđeno smanjenje penzija, kao i da se drugim merama mogu uravnotežiti prihodi i rashodi državne kase, pri čemu je najvažnije da mere za koje se Vlada opredeli brzo daju rezultate.
"Povećanjem PDV se najlakše povećavaju poreski prihodi, ali takva mera smanjuje potrošnju, jer se povećavaju cene", ukazao je Lisovolik i dodao da još nisu iskorišćene sve mogućnosti da se poboljša naplata poreza.
Misija MMF će krajem avgusta sa Vladom Srbije i Narodnom bankom Srbije razmatrati da li se u Srbiji sprovodi dogovorena ekonomska politika, što je uslov za povlačenje novih tranši kreditnog aranžmana vrednog tri milijarde evra.
Prema rečima Lisovolika, već sada je izvesno da će pad ekonomske aktivnosti u 2009. godini u Srbiji biti bliži lošijem scenariju koji je predviđao pad od šest odsto, dok je opstimistička prognoza predviđala pad od dva odsto. Taj privredni pad doveo je do pada budžetskih prihoda u prvom kvartalu ove godine, međutim, kako kaže Lisovolik, za iznošenje konačnih ocena o privrednim kretanjima, još uvek je rano, jer će se tek krajem juna pokazati stvarno stanje u srpskoj ekonomiji.
"Potrebno je da Vlada razmatra hitne mere, ali da paralelno sa njima radi na strategiji dugoročnih reformi", naglasio je Lisolovik.
On je podsetio i da je obaveza Vlade da uvede red u "fiskalnu kuću", što znači da još više smanji izdatke u sferi javne potrošnje, poboljša poresku naplatu, vodi računa o tome da ne bude zakasnelih plaćanja države prema javnim preduzećima, kao i da se prati stanje u korporativnom sektoru i ne stvara problematičan "krug likvidnosti".
Lisovolik je ocenio da je kriza u Srbiji, nastala takođe i zbog niskog priliva kapitala. On je naveo da MMF smatra da nije najbolje vreme za velike privatizacije, ali da bi trebalo raditi na njihovoj pripremi.
Srbija je u boljem položaju nego druge zemlje u okruženju, kako je naglasio, zbog zdravog i jakog bankarskog sektora, čemu je veliki doprinos dala centralna banka, ali i pored likvidnosti tog sektora nema značajnijeg povećanja ukupnih kredita privredi.
Izvor: Blic
Postavi komentar