Ako budžetski deficit bude veći od predviđena tri odsto BDP-a, potrebno je povećati PDV ili smanjiti plate u javnom sektoru, smatra Bogdan Liposovik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji
Vlada Srbije za razgovore sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) treba da pripremi efikasne mere koje će obezbediti smanjenje bužetskog deficita, rekao je Bogdan Liposovik, stalni predstvanik MMF-a u Srbiji.
- Ukoliko budžetski deficit bude veći od predviđena tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), potrebno je povećati porez na dodatu vrednost (PDV) ili smanjiti plate u javnom sektoru. Sve ovo predviđeno je kreditnim aranžmanom MMF-a sa Srbijom koji je odobren u maju ove godine - rekao je Liposovik.
Prema njegovim rečima, povećanje PDV-a nije popularna mera, ali je mera koja najbrže daje rezultate. Takođe, Srbija mora da reši problem izbegavanja poreza, jer u tom slučaju ne bi bilo potrebe za povećanjem poreza.
- Povećanjem PDV-a se najlakše povećavaju poreski prihodi, ali takva mera smanjuje potrošnju jer se povećavaju cene. Takođe, ukoliko možete da pronađete meru koja će brzo da daje rezultate to je dobro - objasnio je Liposovik.
Misija MMF-a je, prema rečima Bogdana Liposovika, želela da podrži principe tržišne ekonomije, a saradnja MMF-a sa Vladom Srbije, bankama i međunarodnim institucijama je veoma bitna, jer samo takva saradnja može da dovede do dobrih rezultata.
Misija MMF-a će od Vlade Srbije zahtevati da reši problem fiskalne politike i to bez povećanja ostalih zaduživanja. Drugim rečima, potrebno je da još više smanji izdatke u sferi javne potrošnje, da poboljša poresku naplatu, vodi računa o tome da ne bude zakasnelih plaćanja države prema javnim preduzećima, kao i da prati stanje u korporativnom sektoru kako se ne bi stvarao problematičan krug likvidnosti. Drugo, sa bankama je na Bečkom sastanku dogovoreno da se nastavi dalje kreditiranje građana, a treće sa međunarodnim institucijama je dogovoreno da se da novac za pokrivanje finansijskih jazova. Na osnovu toga, oko tri milijarde evra će pokriti spoljni finansijski jaz.
Da li se sve strane pridržavaju dogovora, odnosno da li se u Srbiji sprovodi dogovorena ekonomska politika, što je uslov za povlačenje novih tranši kreditnog aranžmana vrednog tri milijarde, misija MMF-a će krajem avgusta razmatrati sa Vladom Srbije i Narodnom bankom Srbije (NBS).
- U odnosu na druge zemlje u okruženju Srbija je u boljem položaju zbog zdravog i jakog bankarskog sektora, čemu je veliki doprinos dala centralna banka, ali i pored likvidnosti tog sektora nema značajnijeg povećanja ukupnih kredita privredi - smatra Liposovik.
On je, takođe, preporučio da se nastavi sa sprovođenjem strukturnih reformi i pripremom privatizacije javnih preduzeća, kako bi se povećala konkurentnost srpske privrede, što je, uz smanjenje javne potrošnje, srednjoročni interes zemlje.
- Misija MMF-a je sigurna da je baza bankarskog sektora u Srbiji jaka, ali je i pored toga u Srbiji, a i u ostalim zemljama gde se sprovode programi MMF-a, naručila da se urade "stres testovi" koji treba da pokažu da su kapitalne zalihe značajne bez obzira na šokove koji dolaze iz okruženja - naveo je Liposovik.
Izvor: Biznis
Postavi komentar