Od ideje plaćanja solidarnog poreza vrlo je izvesno da se polako odustaje. Kalkulacije o uštedi se uveliko prave u Ministarstvu finansija. Sve opcije su moguće, a trenutno nadležni računaju koliko može da se uštedi promenom načina oporezivanja zarada. Najverovatnije da će osim plata veće namete imati i honorari, prihodi od poljoprivrede i šumarstva, samostalnih delatnosti, autorskih prava, nepokretnosti...
U svakom slučaju za dva dana, kada budu završeni pregovori sa MMF o novom stendbaj aranžmanu vrednom tri milijarde evra, sve nedoumice biće rešene.
I dalje je prisutna dilema koji iznos zarade neće biti oporezovan. Trenutno je to 5.000 dinara, a razmišlja se da on bude 12.000, pa i 15.000 dinara. Takođe, razmišlja se i o uvođenju dve stope, za manje i veće zarade, a koji su to limiti, tek treba da se utvrditi. Ovo su samo opcije koje se razmatraju, a njih ima petnaestak - kaže jedan od članova pregovaračkog tima.
Kada je reč o oporezivanju zarada, još uvek se kalkuliše da li da to budu dve različite stope, recimo od 17 ili 20 odsto. Izvesne su i promene poreza na imovinu, a to bi se odnosilo na veće stope za vlasništvo na nepokretnostima kao što su zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade…
Iako su uveravanja da plate u javnom sektoru neće biti dirane, one će realno biti manje. Isto će važiti i za plate koje se zarađuju u privatnom sektoru.
S obzirom na to da nema precizne informacije šta će konkretno nadležni da preduzmu u cilju uštede, odnosno kako će da nadomeste manjak budžetskih prihoda, u javnosti se stiče utisak da su svi predlozi koji su do sada izneti, zapravo „probni baloni“.
Država značajno može da uštedi na tekućim troškovima i to na nabavci kancelarijskog materijala, komunalnim i telekomunikacionim troškovima. Recimo, u zdravstvu mogu da se ostvare znatne uštede, preko Fonda zdravstvenog osiguranja - kaže naš sagovornik, ne precizirajući na šta se to konkretno misli.
Izvor: Blic
Postavi komentar