Водич за бруцоше - Смерови - Информациони системи и технологије

20.08.2013 14:59

Информациони системи и технологије је смер за који се одлучује највише студената ФОН-а. То је смер који свима који хоће да стекну диплому инжењера у области информационих технологија пружа прилику да изаберу неку од бројних области као што су Администрација мрежа и система, Веб администрација, Софтверско инжењерство, Мултимедијалне комуникације, Пројектовање информационих система, и да за четири године, колико трају основне студије, стекну доста знања у изабраним областима.

Познато је да влада велико ривалство између ФОН-а, ЕТФ-а и Математичког факултета, и да стално постоји дебата око тога ко је бољи у којој области. Међутим, оно што је истина је да се на сва ова три факултета изучавају углавном различите ствари, и да се наставни програми у принципу не преклапају толико, иако се неке области раде на сва три факултета, тако да се не могу вршити поређења око тога који факултет је бољи.

Смер ИСиТ на ФОН-у није постојао од самог настанка факултета. Такође, раније се овај смер звао и кибернетика, а оно што је важно напоменути је да је у свим периодима свог постојања био веома познат и признат, и увек давао врсне стручњаке у својој области. Једна од највећих предности које овај смер пружа, је та што са дипломом са овог смера можете радити у фирмама у скоро свим секторима привреде, било да се ради о фирмама које се баве производним или услужним делатностима, друштвеним или приватним, или иностраним фирмама које послују у Србији.

Пошто је настава на ФОН-у конципирана тако да прва година студија представља такозване Заједничке основе, и да се студенти за смерове одлучују тек од друге године, на првој години има свега неколико предмета са смера ИСиТ. То су предмети који су основе или увод у предмете који се изучавају касније на смеру. Студенти који желе да упишу смер ИСиТ најпре морају да положе условне предмете са прве године, а то су Основе информационо-комуникационих технологија, Математика 1 и Увод у информационе системе. У другој години се акценат ставља на програмирање (предмети Принципи програмирања и Структуре података) и математичке предмете (Математика 3, Нумеричка анализа или Дискретне математичке структуре) поред Математике 1 и 2 са прве године. Током прве, друге и треће године на смеру ИСиТ се уче и неки предмети са других смерова на факултету (Менаџмент, Управљање квалитетом и Операциони менаџмент), што има предности и недостатака. Предности су те што ти предмети чине разлику између смера ИСиТ на ФОН-у и сличних смерова на другим факултетима, тако да је студентима ФОН-а, када се по завршетку факултета запосле, обично лакше да напредују до виших позиција у великим фирмама, нарочито страним, због положених испита у области менаџмента. Мали недостатак ове концепције студија је тај што ови предмети могу одузети време студентима, тако да они не могу да се у потпуности посвете учењу стручних предмета, који представљају основу студија на овом смеру.

У трећој и четвртој години се изучавају највише уско стручни предмети. Свако ко се одлучио да му информационе технологије буду животни позив, лако ће се пронаћи у некој од бројних области које се проучавају на предметима на трећој и четвртој години смера ИСиТ. Неки од предмета су Рачунарске мреже и телекомуникације, Електронско пословање, Базе података и Програмски језици са треће године, Интернет технологије, Пројектовање информационих система и Пројектовање софтвера са четврте. Исто тако, на четвртој години студенти се у току летњег и зимског семестра одлучују за изборне предмете. То су углавном предмети са смера ИСиТ, али исто тако, студенти могу изабрати и неке предмете са других смерова, уколико су за њих заинтересовани. Изборних предмета има велики број, а неки од њих су:

  • Анализа и логичко пројектовање (пројекат)
  • Е-образовање
  • Физички пројекат у изабраном окружењу (пројекат)
  • Интегрисана софтверска решења
  • Интеракција човек-рачунар (ХЦИ)
  • Интернет маркетинг
  • Неуронске мреже и системи
  • Сајбер право
  • Савремене софтверске архитектуре
  • Системи за подршку одлучивању
  • Софт компјутинг и оптимизација
  • Софтверски патерни

Иако је редовно учење и полагање испита у року главна обавеза студената, од њих се исто тако очекује и одређени ниво иницијативе и интересовања. Препоручује се да се током студирања стекне и што више искуства, кроз рад на пројектима на самом факултету, или кроз праксу коју организује факултет или компаније којима су увек потребни млади, способни и образовани кадрови. Професори и асистенти обично увек имају разумевања и стрпљења за студенте који желе нешто да раде и науче, и уколико сте довољно упорни, врло лако можете постати сарадник на факултету, демонстратор на неким предметима, сарадник на пројектима. Мада се током студирања на овом смеру пажња мало више обраћа на теорију и учење него на практичан рад, студенти су на доста предмета обавезни да раде семинарске и пројектне радове, који знају да буду обимни и да захтевају доста времена, али су исто тако занимљиви и корисни. Студенти морају да раде пројектне радове већ од прве године, али ипак, у току прве и друге године, највећи део времена се троши на класично учење, док су у трећој и четвртој урађени пројекти услови за полагање већег броја испита. За разлику од пројектних, израда семинарских радова, који су обично мање обимни, мада понеки знају да буду исто тако захтевни као и пројектни, представља обавезу на скоро свим предметима. Пројектни и семинарски се најчешће раде у областима пројектовања система, затим програмирања и интернет технологија. Исто тако, на доста предмета постоје и лабораторијске вежбе, на којима студенти практично примењују градиво које се прелази на предавањима и вежбама, што доприноси бољем разумевању и каснијој лакшој примени стеченених знања у пракси. Велика већина радова који спадају у обавезе студената на смеру ИСиТ се ради у групама, од два, до пет или шест чланова. Ово је веома корисно, јер се студенти од почетка привикавају на рад у тимовима, и уче како да се у таквим условима понашају.

Важно је напоменути да на целом Београдском универзитету управо ФОН има најмлађи наставни кадар, а пошто на смеру ИСиТ постоји доста катедри, на свакој од њих су ангажовани и студенти, било основних било постдипломских студија, као неки вид  сарадника, било у настави, било на разним пројектима у којима учествују и професори и асистенти. Овакав начин рада на смеру ИСиТ омогућава студентима да, ако то желе и имају слободног времена, поред самог образовања стекну и неопходно искуство, које се касније приликом запошљавања веома вреднује, а успут и да зараде. Неке од служби факултета које пружају ове могућности су Лабораторија за софтверско инжењерство, Катедра за мултимедијалне комуникације, Иновациони центар, и многе друге. Све ово Вам може омогућити и да се касније запослите и останете на факултету као сарадник, или асистент, по завршетку постдипломских студија. Треба напоменути и то да се у оквиру смера ИСиТ на факултету организују и бројни курсеви, који могу послужити за стицање додатних знања. Неки од тих су курсеви за стицање разних Мајкрософт сертификата, затим курсеви за Ред Хат Линукс сертификате, који се држе само на ФОН-у, курсеви за САП и ЕРП системе и други.
 
Узимајући у обзир продор информационо-комуникационих технологија у све привредне области, треба напоменути да сви који су завршили смер ИСиТ на ФОН-у имају велики избор послова на располагању. Тако да се последњих година скоро не може наћи већа фирма која не запошљава кадар са ФОН-а. Неке од фирми у којима су тренутно запослени бивши студенти ФОН-а са смера Информациони системи и технологије су:
  • Мобилна телефонија Србије
  • Теленор
  • Телеком Србија
  • ВИП
  • Банка Интеса
  • Комерцијална банка
  • Републички завод за статистику
  • Red Hat
  • Делта
  • Е-дућан
  • Trident media group