Архитектура рачунара и оперативни системи

Број ЕСПБ поена: 6
Фонд часова: 2+1+1 (предавања + вежбе + лабораторијске вежбе недељно)
Предмет се слуша у трећем семестру

Начин полагања

Може се положити преко 2 колоквијума  и најчешће се догоди да они студенти који положе први колоквијум могу да одаберу да ли ће на други изаћи у другој колоквијумској недељи или у неком од наредна 2 рока (јануарски и фебруарски), али у вези тога се треба распитати у току семестра код асистената јер умеју да промене правила. У испитним роковима је могуће испит полагати парцијално и то 1 положен део важи читаве године. Да бисте уписали оцену у индекс услов је положен тест који  се састоји од питања на заокруживање везаних за linux i пар питања из C-a.  Тест се ради на рачунару, учи се из скрипти са сајта, заправо довољно је да се скрипте прочитају и обрати пажња на питања која долазе из рока у рок. Овај тест се организује у сваком року и може се полагати и ако је положен само 1 или ниједан део испита.

Настава

Предавања нису претерано занимљива, мада су прилично посећена због уписивања. Вежбе се једне недеље изводе у учионици, где се раде задаци који долазе на испиту а једне недеље у рачунарском центру где се уче основе Линукса.

 Начин оцењивања

Cкала је од 55, 65 поена итд и важи правило да су 6 на једном делу 7 на другом закључно 6 и сл. Оцену више можете остварити израдом семинарског рада који се брани пред крај семестра код асистената који држе лабораторијске вежбе , а такође постоји уписивање на предавањима и професор може да одлучи да онима који су били на одређеном броју предавања да оцену више(то варира из године у годину, а број потребних долазака је око 10). Постоји могућност да се ради пројектни рад који подразумева програмирање и доноси 2 оцене више али је та опција прилично непопуларна због тежине и мањка потребног искуства да се то самостално одради на почетку 2. Године.

Градиво

Оба колоквијума се састоје из неколико задатака и теоријских питања. Задатке  ћете прилично лако спремити ако пратите вежбе или имате неког да вам појасни. Што се теорије тиче постоји могућност да се учи из скрипте и пређу питања од ранијих година, али препоручљиво је прочитати књигу или бар оне делове које видите да су баш заступљени на испиту, солидно је написана.   

Званичан сајт предмета: http://www.mmklab.fon.bg.ac.rs/sr/nastava/osnovne-studije/aros/

Литература:
- Симић Д., Батавељић П., Организација рачунара и оперативни системи, 2011.

Додатна литература:

- Andrew, S., Tanenbaum, “Structured Computer Organization”, 6th Edition,Prentice Hall, Inc., 2012
- Silberschatz Avi, GalvinPeter, Gagne Greg, “Operating System Concepts”, 9th Edition, John Wiley & Sons, 2013

-Hennessy L. John, Patterson A. David, Arpaci-Dusseau C. Andrea, Arpaci-Dusseau H. Remzi, Asanovic Krste, “Computer Architecture: A Quantative Approach”, (5th Edition), The Morgan Kaufmann Series in Computer Architecture and Design, 2011.

-Patterson A. D. and Hennessy L. J., “Computer Organization and Design: The Hardware/Software Interface” (Revised 5th Edition), The Morgan Kaufmann Series in Computer Architecture and Design, 2013.