Орган факултета који се стара о студентским интересима и проблемима је Студентски парламент. Усвајањем Закона о високом образовању који је усклађен са принципима Болоњске декларације, сваки факултет се законски обавезује да ће у оквиру својих органа имати и Студентски парламент. Студентски парламент је ту са циљем да заштити студентске интересе и решава студентске проблеме и брине се о свим питањима од значаја за студентске интересе. Бира се једном годишње путем избора који се одржавају на факултету. Члан Студентског парламента може бити сваки студент који је изабран на изборима за чланове Студентског парламента. Избори су тајни и непосредни, а постоји и комисија која је ту како би избори прошли регуларно. Одржавају се у априлу, када се одржавају и избори за Студентски парламент Универзитета у Београду. Мандат чланова Парламента почиње 1. октобра, када почиње и нова школска година. На Факултету организационих наука Студентски парламент постоји од 2006. године када је први пут конституисан. Састоји се од 19 чланова и то према следећем распореду:
Студентски парламент има много важних функција као што су:
Рад Студентског парламента је у потпуности јаван и студенти се у сваком тренутку могу информисати о чему се расправља на седницама. Студентски парламент може и да одлучи да неке седнице и расправе не буду јавне, уколико се ради о неким осетљивијим темама.
Будући да Парламент има значајан удео у учествовању у највишим органима факултета, његова улога је јако важна. Самим тим чланови Студентског парламента морају бити одговорни људи који су спремни да се заложе и потруде да се факултет усавршава, а однос студената и запослених на факултету побољшава. Као што је већ речено, бити члан Студентског парламента је више обавеза него привилегија. Привилегија може бити једино ако тај Студентски парламент извршава своје функције како треба и тиме видно побољшава рад факултета и однос запослених према студентима. Наравно, није сва одговорност на Студентском парламенту, велика је одговорност и на студентима који су га изабрали. Зато, сваки студент треба добро да размисли да ли ће гласати за неког од колега само због тога што се дружи са њим или ће гласати за некога за кога верује да ће озбиљно схватити шта значи бити представник студената. На самим студентима је да утичу на рад Студентског парламента како би он био бољи и успешнији, јер им то може донети само корист.
- 2 представника студената И године
- 4 представника студената ИИ године
- 5 представника студената ИИИ године
- 5 представника студената ИВ године
- 2 представника студената апсолвената
- 1 представник студената са посебним потребама
Студентски парламент има много важних функција као што су:
- Делегирање представника студената у све остале органе и тела факултета. Та тела бирају декана и декански колегијум, одређују висину школарине, контролишу рад професора и доноеи друге значаје одлуке које се тичу рада факултета, израђују студијске програме... Остала тела чине представници професора (и асистената), запослених, студената и државе.
- Предлагање Савету факултета кандидата за студента продекана. Самим предлагањем Студентски парламент практично и бира Студента продекана. Добар студент продекан на сваком факултету значи много, јер он има неформални ауторитет и ту је да помогне уколико има било каквих проблема. Поред могућности да предлаже, има могућност и да покрене поступак за разрешење са функције Студента продекана. Студентски парламент прати његов рад и добија извештаје о раду Студента продекана.
- Делегирање представника студената у остала тела факултета. Када год се расправља о питањима везаним за студенте, представници студената учествују у одлучивању.
Рад Студентског парламента је у потпуности јаван и студенти се у сваком тренутку могу информисати о чему се расправља на седницама. Студентски парламент може и да одлучи да неке седнице и расправе не буду јавне, уколико се ради о неким осетљивијим темама.
Будући да Парламент има значајан удео у учествовању у највишим органима факултета, његова улога је јако важна. Самим тим чланови Студентског парламента морају бити одговорни људи који су спремни да се заложе и потруде да се факултет усавршава, а однос студената и запослених на факултету побољшава. Као што је већ речено, бити члан Студентског парламента је више обавеза него привилегија. Привилегија може бити једино ако тај Студентски парламент извршава своје функције како треба и тиме видно побољшава рад факултета и однос запослених према студентима. Наравно, није сва одговорност на Студентском парламенту, велика је одговорност и на студентима који су га изабрали. Зато, сваки студент треба добро да размисли да ли ће гласати за неког од колега само због тога што се дружи са њим или ће гласати за некога за кога верује да ће озбиљно схватити шта значи бити представник студената. На самим студентима је да утичу на рад Студентског парламента како би он био бољи и успешнији, јер им то може донети само корист.
Водич за бруцоше - повезани чланци:
