GDE SU, ŠTA RADE?: Intervju sa Milanom Stankovićem

// Kategorije: Info | Gde su, šta rade? |

Kao što smo najavili prilikom predstavljanja našeg prvog gosta u rubrici GDE SU, ŠTA RADE?, pokušaćemo svakog meseca da predstavimo po jednog diplomca FON-a, koji je  uspešan u poslu kojim se bavi i čije iskustvo može biti od koristi studentima FON-a.

Tako vam u okviru ovog intervjua predstavljamo još jednog od uspešnih mladih diplomaca FON-a, koji se okrenuo istraživačkom radu i nauci iz oblasti Inteligentnih sistema. Njegovo ime je Milan Stanković, inače diplomirani student FON-a, smera za Informacione sisteme i Tehnologije; master je završio na  Université Paris-Sud XI Orsay, France; a trenutno je na doktorskim studijama na Université Paris-Sorbonne (STIH laboratory). Član je naučne organizacije GOOD OLD AI, koju predvodi prof. dr Vladan Devedžić. Milan trenutno živi, studira i radi u Parizu.


1.  Da li misliš da je neuobičajeno da se jedan diplomirani FON-ovac, sa pretežno biznis orijentisanog fakulteta, bavi istraživanjem?

"Ne bih rekao. Smatram da FON uglavnom upisuju ljudi dosta širokih interesovanja i dosta različitih ambicija. Upravo ta raznolikost i daje jedan od kvaliteta studijama. Ljudi se posle bave raznim zanimljivim stvarima. Mene je uvek interesovalo da budem na liniji razvoja novih tehnologija i da radim sa stvarima koje tek treba da postanu realnost. Da bi se takve stvari razvijale, čovek mora da poznaje jako dobro i tehnologiju, ali i potrebe korisnika i tržišta. Ostvarivost tehnoloških snova je uslovljena, nažalost, i tržišnim mogućnostima. Tako da ne smatram da je ovo čime se ja bavim jako daleko od onoga za šta sam se školovao."

2.  Koliko je, zapravo, teško, odnosno lako, upisati takav jedan fakultet sa FON-ovom diplomom i koliko se naša diploma vrednuje u inostranstvu? Kakve predispozicije ti je pružilo znanje stečeno na FON-u za oblast kojom se baviš i da li bi posebno izdvojio neke predmete ili iskustvo?

"U Francuskoj se diploma FONa priznaje kao Master 1 (4 godine studija) i većina univerziteta će naše studente primiti direktno na Master 2 (znači još godinu dana do master diplome). Ovde je, naravno, neophodno i znanje francuskog, ali pored toga, za tehničke studije u Francuskoj, naši studenti koji su učili kod profesora Devedžića i Vlajića, imaju više nego dovoljan nivo da savladaju čak i istraživačke studije. Dobar deo gradiva sa mojih Master 2 studija je, zapravo, već predavan na predmetu Inteligentni Sistemi.
Najvažnije što bih istakao je da su naši studenti, najčešće, mnogo snalažljiviji od zapadnih studenata i te praktične veštine stečene na ispitima na FONu zapravo omogućavaju jako dobar prolaz na zapadnim univerzitetima."



3.  Možeš li malo detaljnije da opišeš temu tvog doktorata i posao u Hypiosu?

"Moj dokorat je o sajtovima kao što je Hypios, gde kompanije nude svoje probleme i ljudi ih rešavaju za novčanu nagradu. Glavni izazov je pronaći način da se na Web-u identifikuju potencijalni rešavaoci problema i da se njima problemi pošalju. Zapravo, na današnjem Web-u možemo naći dosta tragova o tome šta koji korisnici rade i znaju, za šta se interesuju. Izvori kao što su Facebook, Twitter, Slideshare, puni su takvih tragova. Ja pokušavam da koristim Semantic Web tehnologije da bih utvrdio ko bi mogao da reši koji problem. Glavna primena Semantic Web-a je u mogućnosti da utvrdimo koje teme su bliske kojim drugim temama. Dakle, možemo da odemo korak dalje od povezivanja na bazi ključnih reči i da vršimo matching na bazi semantičke sličnosti koncepata. Tako recimo ako imamo problem iz oblasti proizvodnje čokolade, a nemamo ni jednog eksperta za tu oblast, na Semantic Web-u možemo otkriti da je «Prehrambena Industrija» dosta bliska oblast i onda možemo da kontaktiramo eksperta iz te oblasti i ponudimo problem njemu. To je u najkraćem neka ideja. Detaljniji radovi su dostupni na mom blogu i na stranici http://www.milanstankovic.org/publications.html"

4.  Šta te je privuklo da se upustiš u izučavanje baš te oblasti?

"Bilo je jedno predavanje, još na prvoj godini FONa, sećam se, o istoriji računarstva. Držao ga je profesor Devedžić, o svim invencijama koje su obeležile istoriju računarstva i svim tim fascinantnim ljudima (kao sto su: Dug Engelbart, Claude Shannon, Charles Babage, Ted Nelson, Tim Berners-Lee). Bilo je toliko očigledno da cela ta linija brilijantnih izuma i ideja, posvećenih ljudi, zavređuje da čovek svoju karijeru posveti tome i doprinese tom tako važnom polju. Semantic Web Research je danas oblast gde se gradi budućnost Web-a. Razlog zašto se time bavim je zato što (i dalje) verujem da je to jedna od najznačajnijih oblasti za društvo i civilizaciju."

5.  Da li je Hypios-ovo "tržište problema i rešenja" zaživelo i u kojim oblastima?

"Hypios je u velikoj meri zaživeo posebno u prehrambenoj industriji, ali i u vojnoj industriji. Smatram da je Hypios i generalno problem Marketplaces, zapravo globalni fenomen, nezavisan od pojedinačnih industrija. Činjenica je da neke industrije brže reaguju na promenu i procesu inovacije, a neke sporije."

6.  Zbog čega se poseban akcenat tvog rada stavlja baš na Semantic Web tehnologije? Da li je moguće isti efekat postići nekim drugim, razvijenijim i programerima poznatijim tehnologijama?

"To je zaista dobro pitanje. Verujem da se uvek može drugačije. Obrada podataka komotno može da se realizuje i putem računaljke i praćke, ako su podaci reprezentovani putem kamenja. Semantic Web je samo elegantniji način da se oni razmenjuju i povezuju. Elegantniji način da se predstavi i poveže znanje u strukturu linkova koja prilično oponaša strukturu neurona u ljudskom mozgu. Što je više jedno znanje u mozgu povezano sa drugim stvarima koje znamo, to nam je više dostupno i lakše ga se setimo. Ideja Semantic Web-a je da se podaci i informacije povežu u jednu linkovanu strukturu (Linked Data) tako da mašine mogu da im pristupe i da ih procesiraju.
Tačno je da je to tehnologija koja tek počinje da izlazi iz naučnih krugova i ulazi u komercijalnu upotrebu, ali to je prirodan ciklus za svaku tehnologiju. Ni baze podataka nisu ušle u masovnu komercijalizaciju preko noći, a danas ih svi koriste. Za par godina to će biti slučaj sa Semantic Web tehnologijama. Facebook već koristi Semantic Web u okviru Open Graph protokola. Oracle je razvio velika skladišta za Semantic Web podatke. Sve velike novinske kuće anotiraju svoje stranice nekom vrstom semantic markup-a. Programeri će to ubrzo prihvatiti i razvoj Semantic Web aplikacija postaje sve lakši i lakši, a njegova filozofija je sve lakše objašnjiva ljudima koji razvijaju aplikacije. Postoji čak i knjiga Semantic Web for Dummies i mnoge druge quick start knjige."

7.  Šta bi izdvojio kao ključnu karakteristiku Semantic Web-a?

"Interoperabilnost. Podatke koji su objavljeni u Semantic Web formatima, svi mogu da čitaju i razumeju. Frižideri mogu da komuniciraju sa socijalnim mrežama; televizori sa pekarama; automobili sa mostovima i signalizacijom."

8.  Da li misliš da je perspektivno baviti se tom oblašću u Srbiji i u kojim domenima misliš da bi se mogla primeniti?

"Ugledni naučnici iz oblasti najčešće kažu da je Semantic Web pleonazam, jer zapravo ne postoji drugi Web koji nije Semantic. Ako pogledate u prvobitne nacrte Tim Berners-Leea videćete da su čvorovi u Web mreži tipizirani i da njihove veze takođe imaju tip, nisu puki linkovi bez značenja. Semantic Web je zaista bez alternative i smatram da svako ko želi da se bavi Web tehnologijama bi trebalo nešto da nauči o tome i nauči kako može da najbolje iskoristi tu novu infrastrukturu koja nastaje.
Smatram da je Semantic Web posebno intresantan za državne i javne servise. Ako bi državni podaci bili dostupni u strukturnom obliku (kao na primer što je to urađeno na data.gov ili data.gov.uk ) mnogi interesantni servisi bi se mogli napraviti za korisnike. Na primer automatsko pronalaženje određenih institucija, ili nalaženje najbližeg lekara određene specijalnosti itd. Veliki je potencijal i za online prodavnice (BestBuy je počeo da koristi Semantic Web tehnologije da bi olakšao pretraživanje proizvoda i učinio ih vidljivijim za search engine). Takođe, u turizmu leži veliki potencijal jer je pronalaženje destinacija, hotela, letova i aranžmana jako težak zadatak koji zahteva mnogo domenskog znanja u aplikacijama. Semantic Web može da pruži upravo tu podršku i omogući aplikacije koje bi znale da ponude slične lokacije, slične hotele itd."


9.  Šta predviđaš u kom pravcu će se nadalje razvijati Web?

"Kao sto sam već pisao na mom blogu (http://www.milanstankovic.org/blog/?p=36 ) Semantic Web više nije san. On je realnost. Pitanje šta je zapravo budućnost Web-a je jako dobro pitanje. Verujem da je neka bliska budućnost u onome što zovemo Physical Web. Physical Web uključuje veze ne samo između informacionih objekata i resursa, nego takođe između fizičkih stvari koje su povezane na Web-u. Internet of things je samo jedan deo te vizije koja tek treba da se razvije. Mnoga teorijska pitanja su još uvek otvorena: kako linkovati fizički objekat i Web stranicu; kako pristupati linkovima iz fizičkog sveta, ne samo preko Web brovajzera, nego putem fizičkih stvari (frižidera, automobila, stolova, kamenja) koje su povezane na Internet? Aplikacije kao što su Foursquare i Gowalla već uveliko grade jedan jako jednostavan nivo fizičkog Web-a preko postojeće Web infraksturure. To je interesantan pravac.
Jednoga dana kada i Physical Web postane realnost (a to će se desiti pre nego što verujemo), i kada stvari budu deo Web-a, postavljaće se pitanje kako povezati ljude još više na Web-u. Kako ih povezati direktnije? Kako učiniti da ne moraju da klikću i interaktuju, a da budu povezani. Rešenje će biti Brain Interfaces koji osluškuju direktno nervne impulse i omogućuju interakciju mozga sa digitalnim svetom, bez perifernih organa."

10.  Kakav je osećaj objaviti rad na konferenciji koju je vodio sam tvorac Web-a Tim Berners-Lee?

"To je sjajan osećaj i jedno veliko priznanje za rad istraživača, ali taj osećaj nije najvažniji. Najvažnije je dobiti komentare, čuti mišljenja drugih i upoznati druge istraživače. Samo kroz taj communiti efekat nastaju zaista veliki pomaci u nauci."

11.  Šta najviše voliš vezano za posao kojim se baviš?

"Slobodu. Volim što sam slobodan da razvijam ono u šta verujem da je perspektivno i što imam slobodu da radim sa divnim ljudima širom sveta. U instraživačkom radu, čovek može da bude prilično slobodan u izboru svojih saradnika i svojih zadataka. To je velika blagodet."

12.  Zbog čega si baš odabrao da živiš i radiš u Parizu? Šta najviše voliš vezano za taj grad?

"Na pitanje "zbog čega" ne mogu da dam odgovor jer ne znam. Hteo sam Pariz, dobio sam stipendiju Francuske vlade i došao u Pariz. Nikada nisam postavio sebi to pitanje zašto želim Pariz. A najviše volim,...hm...., teško je odlučiti se, ali možda najviše volim da sedim u kafićima okrenut ka ulici i pijem kafu i jedem kroasan, da gledam život kako prolazi."



13.  Da li imaš neke hobije?

Fitness. Kuvanje. Chocolate tasting.

14.  Koji su ti planovi za budućnost?

"Iako Virgin Galactic deluje kao interesantna budućnost http://www.virgingalactic.com/ , mislim da ću ipak (dok skupljam pare za Virgin Galactic) otvoriti svoju firmu. Otvoriti startup u Francuskoj je jako lako. :-)"

15.  Za kraj, šta bi poručio svojim mlađim kolegama sa FON-a?

Poručio bih im da pogledaju govor Stiva Jobs-a:
Stay hungry, stay foolish. Never settle!

Ostale zanimljivosti i pojedinosti iz života i rada Milana Stankovića možete pronaći na njegovoj blog stranici http://www.milanstankovic.org

Druga slika je hit. :D

Objavljeno: 08.07.2010 17:30 - ()


0
1
A ti onda zapevaj Ljubomoran sam ja tralalala :D Svaka cast Milane! Sve najbolje!

Objavljeno: 06.07.2010 17:45 - ()


0
0
@ivann Smesan si decko...a malo i zatupljen... Svaka cast MIlane, samo tako nastavi, sjajno je znati da imamo ovako uspesne ljude po svetu. Sve najbolje!

Objavljeno: 06.07.2010 12:58 - ()


0
0
Ti ne znas sta pricas.

Objavljeno: 05.07.2010 22:42 - ()


0
0
i tebi je nesto tek tako iskrsnulo, pretpostavljam? :D

Objavljeno: 05.07.2010 19:24 - ()


0
0
Svaka cast, skidam kapu!!! :D

Objavljeno: 05.07.2010 16:48 - ()


0
0
A ja bio ubedjen da Milan Stankovic peva u Grandu i po Evrovizijama, kad ono lik studira na Sorboni! Salu na stranu, alal vera momce, nase gore liste! :)

Objavljeno: 05.07.2010 04:20 - ()


0
0
Svaka cast Milane, impresivna biografija... Puno srece u daljem radu, pa da bude jos impresivnija.. :)

Objavljeno: 04.07.2010 17:46 - ()


0
0
Fenomenalan video za kraj :) Odgledajte ga ljudi!

Objavljeno: 04.07.2010 14:18 - ()


0
0
Hvala bogu da na ovim puskicama procitam jednom i nesto pametno!!!! Takodje mi je izuzetno drago da je neki kolega "USPEO". Zelim svima da ostvarite svoje ambicije. ALI jos jedna potvrda da u Srbiji bas i nema srece za pametne ljude. Srbija sve vise i vise postaje mesto odakle pametni i sposobni beze, i dodju nekad da potrose koji "dinar".

Objavljeno: 04.07.2010 05:51 - ()


0
1
0
0

Postavi komentar

E-mail:
Komentar:
Antispam:

19 + 3

Komentari prolaze moderaciju, zato što smo tako u mogućnosti