Saopštenje Ministarstva povodom protesta studenata

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je danas izdalo saopštenje, u kome je  začuđeno protestom studenata povodom izmena Zakona o visokom obrazovanju, s obzirom na to da se događaju mesec dana pošto su izmene Zakona usvojene. Saopštenje prenosimo u celosti.

Naime, Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji uređuje broj ispitnih rokova, budžetsko finansiranje apsolventskog staža, kao i rok za završetak studija, stupile su na snagu početkom septembra, a javna rasprava o njemu trajala je tokom jula ove godine. Studenti su svoje neslaganje sa izmenama mogli da pokažu u svim fazama donošenja izmena ovog zakona, pa čudi njihova odluka da proteste zakazuju mesec dana po završetku ovog dugotrajnog procesa, kada je akademska godina već počela.

SKONUS, koji predvodi protest studenata, učestvovao je u javnoj raspravi o Zakonu o visokom obrazovanju u kojoj je čak i pohvalio više predloga Ministarstva. Međutim, niti u daljem postupku donošenja Zakona, ni nakon što je Zakon usvojen, SKONUS nije iskazao svoje neslaganje sa zakonskim odredbama. Takođe, SKONUS do danas nije zatražio razgovor sa predstavnicima Ministarstva. Tako se došlo u situaciju da o razlozima za protest studenata Ministarstvo saznaje iz medija.

Vezano za zahteve studenata koji protestuju, Ministarstvo saoštava:

•           Usvojenim Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju Ministarstvo nije smanjilo broj ispitnih rokova, već povećalo. Naime, prelaznim odredbama Zakona o visokom obrazovanju bilo je predviđeno da od ove godine broj ispitnih rokova bude četiri. Ministarstvo je donelo odluku da ublaži drastično smanjenje broja rokova. Pronađena je sredina između želja studenata, kao i mogućnosti fakulteta da sprovedu nastavni plan koji bi osigurao kvalitet studija, kao i poštovanje programa predviđenog akreditacijom.

•           Budžetsko finansiranje produžene godine studija (apsolventskog staža) za studente koji nisu položili sve ispite u roku, takođe je ukinuto još prethodnim Zakonom, a Ministarstvo je odlučilo da te odredbe ne menja. Naime, u suprotnom, dajući beneficije starijim studentima koji su već odslušali sva predavanja i na fakultet dolaze samo kako bi polagali zaostale ispite, bili bi uskraćeni drugi studenti – oni koji su na osnovu svog uspeha stekli uslov za besplatno studiranje. Na primer, ako bi se omogućilo apsolventu da ostane u studentskom domu nakon što je odslušao poslednju godinu, to bi značilo da jedan redovni student nižih godina ostaje bez sobe u studentskom domu.

•           Studenti su tražili i da se dodatno produži rok za završetak studija onima koji su fakultet upisali posle 2006. godine, po bolonjskom sistemu. Odluka da se ograniči rok za studiranje „bolonjcima“ doneta je još 2005. godine, tako da su studenti u trenutku upisa na fakultet, već znali sve uslove za studiranje, pa i rok za završetak studija.

Zakon, naime, predviđa da rok za završetak studija bude dvostruko duži od trajanja programa studija, pa se tako četvorogodišnji program mora završiti za osam, a trogodišnji program za šest godina. Prvi studenti na koje se ova odredba odnosila, a koji su studirali trogodišnje studije, tako su još pre dve godine izgubili status studenta. Takođe, studenti master studija koje traju godinu dana, a koji nisu u roku od dve godine završili svoje studije, već više godina bez problema rešavaju obnovu svog statusa. Studenti koji po ovom osnovu treba da izgube status studenta mogu se obratiti svom fakultetu i podneti obrazloženu molbu za produžetak roka za studiranje, a posle isteka tog roka se mogu ponovo upisati uz priznavanje većine ispita koje su položili.

•           Što se tiče dugoročnih zahteva studenata, oni se u potpunosti poklapaju sa planovima koje je Ministarstvo još ranije najavilo, a to je, između ostalog, izrada novog Zakona o visokom obrazovanju koja je već počela, i to u saradnji sa studentskim organizacijama, kao i povećanje kvaliteta studija.

Izvor Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.