Danas se IT poslom bavi samo oko 30% žena. Dosta devojaka upiše smer ISIT na našem fakultetu, tokom studija pokaže solidno znanje iz ove oblasti, no, ipak ne nastavi da se bavi poslom za koji se školovala. Moguće je da u ovom slučaju devojke gaje neku vrstu predrasude prema ovom zanimanju, te smo odlučili da napravimo seriju intervjua sa devojkama koje su istrajale u tome da postanu programerke.
Ove nedelje, imali smo čast da razgovaramo sa Anom Mrvoš, bivšom studentkinjom našeg fakulteta koja radi kao senior softver inženjer u firmi za mikrofinansije.
Puškice: Zdravo, Ana. Ispričaj nam čime se ti baviš i kako je sve počelo?
Ana: Zdravo i tebi i pozdrav studentima mog fakulteta! Moj prvi posao je bio u školi računara, dok sam još studirala. Držala sam časove MS Office-a i sećam se ogromne treme koju sam imala pre početka prvog predavanja. Naravno, kada sam se opustila, sve je prošlo u najboljem redu. Tu sam radila nekoliko meseci i ubrzo posle toga našla sam “pravi” posao. Godinu dana sam radila kao projekat administrator, gde sam radila na organizaciji softverskih projekata, a nakon toga definitivno sam prešla na programiranje, gde sam i danas. Trenutno sam na poziciji senior softver inženjera u firmi koja pravi softver za mikrofinansije. I dalje uživam u poslu!
Puškice: Kako je proteklo tvoje studiranje i da li misliš da si stekla dovoljno znanja iz IT oblasti?
Ana: Moje studiranje je proteklo u vanrednim situacijama - studentski protest, štrajkovi, bombardovanje… Bilo je to prilično haotično vreme i po meni, učilo se previše bespotrebnih predmeta. Međutim, to je boljka našeg obrazovnog sistema, a ne samo FON-a. Bilo je par ispita koji su mi značili za kasnije, recimo Principi programiranja i Projektovanje informacionih sistema, ali suštinski je nedostajalo prakse. Ono što sam shvatila kada sam počela da radim, je to da fakultet daje samo osnovu, a na nama je da stalno učimo i radimo na sebi.
Puškice: Činjenica je da dosta devojaka upiše smer ISIT, ali veoma malo nastavi sa programerskom karijerom. Šta misliš, u čemu bi mogao biti problem?
Ana: To je dobro pitanje. Sećam se jednog asistenta, koji nam je pričao kako su koleginice odlične na studijama, ali posle diplomiranja jednostavno nestanu i nije mu bilo jasno zbog čega se to dešava. Verovatno ima predrasuda, ali ipak mi se čini da devojke uglavnom same sebe demotivišu, jer misle da je ovaj posao pretežak, da je isključivo za muškarce i da se one ne bi snašle u njemu. Mediji ne pomažu, jer često propagiraju ideju da su programeri štreberi slabih komunikativnih sposobnosti. Treba raditi na promeni te slike, i čini mi se da je ova vaša inicijativa odlična i ide upravo u tom pravcu.
Puškice: Šta je tebe motivisalo da ne posustaneš i postaneš programerka?
Ana: Ne mogu da kažem da sam imala neke velike dileme. Od osnovne škole sam volela matematiku, kasnije i programiranje. Znala sam šta želim da studiram, jedino sam razmišljala da li da upišem ETF, PMF ili FON. Volim ovaj posao, odličan je osećaj kada napraviš nešto što dobro radi i korisno je ljudima. Rekla bih da je to najveći motiv.
Puškice: Da li imaš neke hobije kojima ispunjavaš slobodno vreme?
Ana: Imam ih više. Pre par godina sam počela da ronim i to je jedna od najboljih odluka koje sam donela, zaista uživam u tom sportu. Povremeno pišem blog, uglavnom o programiranju, girlfromoutofthisworld.com. Volim da čitam, retko se odvajam od svog kindla, to je najbolji gedžet koji imam. Idem u teretanu, ne mogu da zamislim život bez muzike, i naravno, stalno sam na netu.
Puškice: Šta smatraš za svoj najveći uspeh do sada?
Ana: Uh, teško je izdvojiti jednu stvar. Kad god pobedim samu sebe i uradim nešto što sam mislila da neću biti u stanju, to doživljavam kao veliki uspeh.
Puškice: Za kraj, šta bi poručila našim koleginicama koje trenutno studiraju IT?
Ana: Verujte u sebe i svoje sposobnosti i nemojte da pokleknete pred eventualnim predrasudama. Radite ono što volite, bez obzira kakvo mišljenje neko drugi ima na tu temu. Na kraju krajeva, imamo samo ovaj jedan život i od nas zavisi kako ćemo ga provesti!
Postavi komentar