Pre nešto više od nedelju dana veliki broj svetskih pa tako i regionalnih portala ispratilo je vest o neverovatnom „poklonu“ čovečanstvu vrednom 45 milijardi dolara, a među njima ovu vest prenele su i Puškice. Reč je naravno o Marku Zakerbergu i njegovom nesebičnom odricanju 99 odsto akcija Facebooka, a sve u korist filantropske misije. Ovoga puta prenosimo Vam nešto drugačiji osvrt na ovaj gotovo vanzemaljski čin koji piše Drago Galić za portal Bug Online.
Mark Zakerberg i njegova supruga Prisila Čen prošle nedelje su došli u sve naslove prvo jer je Zakerberg najavio da će dati ("velikodušnih") 40 dana porodiljskog odsustva svojim radnicama (manje od svih država EU, za primer), a onda su svi mediji, pa i mi, preneli (ali u stilu gluvih telefona) kako će bračni par donirati 99% svog bogatstva u dobrotvorne svrhe.
Na kraju se ispostavilo da je njihova izjava sročena tako da se uistinu lako može protumačiti (krivo) da će donirati skoro sve što imaju u dobrotvorne svrhe, ali u stvari se ništa od toga neće dogoditi. Zapravo će prebaciti "ogromnu većinu" (u originalu – "huge majority") svojih akcija Facebooka u vlasništvo društva s ograničenom odgovornošću (LLC – limited liability company), a kojeg su vlasnici – oni sami. Pomenuta kompanija zove se Chan Zuckerberg Initiative i radi se o profitnom udruženju koja ulaže u profitne projekte za koje društvo oceni da je u skladu s njegovom misijom "promicanja ljudskih potencijala i promocije jednakosti".
Chan Zuckerberg Initiative već jeste uložio milione u razne obrazovne ustanove i projekte, ali radi se o poduhvatu koji i sam donosi zaradu, a ne filantropiji.
Naime, postoje zagovornici ovakvog tipa "filantropije" gde se i ulaganje u obrazovanje s namerom kasnije zarade naziva "filantropskim" radom, verovatno u meri u kojoj je posao prostitutke dobrotvorni čin koji, eto, na kraju donese i nekakvu zaradu terapeutskoj seksualnoj delatnici.
Problem, naravno, nije u tome što Čen i Zakerberg u svom čudnom svemiru vlastoručnog povremenog klanja koza i kokoši i "filantropije" za zaradu žele zaraditi – ko ne želi? Problem je u tome što se posao koji s filantropskim delovanjem nema apsolutno nikakve veze pokušava predstaviti kao nešto što nije, te se ta neka aureola "bogatog dobrotvora" pokušava preneti na osnovni posao – Facebook, koji je tu zato "da povezuje ljude", a ne zato da donosi prihode od reklama. I povremeno na zahtev daje sve podatke o svemu što ste na Facebooku radili vladinim agencijama kojima to treba.
Filantropija po meri korporacija.
Naposletku, svako ima pravo uživati svoje bogatstvo kako želi i rasporediti ga na način koji želi, ali kada se to uživanje u jednom trenutku počne slaviti kao dobro delo ne preostaje ništa drugo nego zapitati se što je i gde je tu dobrota? Da li je dobrota vredna tek onda kada se svima gura pred lice tražeći glorifikaciju mase ili tek tihi poduhvat lične satisfakcije? Nije li ona tek bezuslovna akcija koja ne podrazumeva odgovor, a još manje profit?
Sve u svemu, ništa nije kako se na prvi pogled čini, otvorite oči, naćulite uši i …
Ne menjajte kanal, na pravom ste mestu...
Postavi komentar