Nakon nedavno objavljenog teksta o sniženju plata zaposlenih na FON-u, prenosimo vam komentar profesora Siniše Vlajića u celosti.
Poštovane koleginice i kolege, kao prvo, izvinite, ako sam ikoga na bilo koji način uvredio ili povredio mojom objavom na FB-u. Da bi se objava sagledala u potpunosti ... vratiću se malo u prošlost ... da se vidi geneza koja je vodila do toga da iznesem navedeni stav. FON sam upisao 1986 godine, nakon čega sam otišao u vojsku. Studije na FON-u sam započeo školske 1987/88. Kada sam bio četvrta godina studija oženio sam se. Ratne 1991. godine mi se rodila ćerka Aleksandra. Diplomirao sam 1992. godine (diplomski rad sam radio godinu dana). Na FON-u sam počeo da radim u vreme velike ekonomske krize 1993. godine kada su plate na Fakultetu bile između 5 i 10 nemačkih maraka. Iste godine mi se rodila ćerka Draga. Magistrirao sam 1997 godine. Tada je plata na Fakultetu bila ... koliko se sećam ... između 50 i 100 maraka. Tada sam počeo da radim prve komercijalne projekte ... od kojih sam izdržavao porodicu. Iste godine sam kupio prvi auto ... crvenu bubu (godište 1967). Treće dete, sina Đorđa sam dobio posle bombardovanja 2000. godine. Plata na FON-u je bila i dalje veoma mala i započeo sam veliki posao izgradnje Informacionog sistema u firmi Perihard inženjering. Tada sam kupio moj drugi auto beli 123 mercedes (godište 1980.) koji me je služio skoro 10 godina. Posao u Perihardu je obezbedio ... pored nekih manjih poslova ... pristojan život, za mene i porodicu. Doktorirao sam 2003. godine. Na FON-u do neke, otprilike 2004, 2005. godine plata nam je i dalje bila veoma mala. Tada je počela značajno da se povećava. To znači nekih 11,12 godina nakon što sam počeo da radim na FON-u. Od tih godina ... bar meni ... plata na FON-u je bila veća od komercijalnih poslova koje sam imao. Treći auto Pasat (2002. godište) sam kupio 2010. godine. Taj auto i dan danas vozim. Poslednjih nekoliko godina nisam bio angažovan na značajnim komercijalnim projektima ... jer sam imao dosta obaveza kao prodekan za nauku. ...
Što se tiče mog imovnog stanja ... uspeo sam za ovih 22 godine rada ... da stan od 35 kvadrata (čiji je vlasnik moj otac i u kome sam živeo sa mojom petočlanom porodicom do pre par godina) ... da proširim za otprilike 40 kvadrata. Osim malog placa u Vraniću (otprilike 7,8 ari)... na mene se ništa u imovinskom smislu ne vodi. Inače, pored mene u kući, svako na svom spratu, žive i 2 moja rođena brata sa svojim porodicama. Oni, hvala Bogu, takođe imaju po tri deteta. U manjoj kući (koja je napravljena 1930. i neke godina prošlog veka a koja je u međuvremenu adaptirana ) u istom dvorištu žive moj otac i majka. Znači, 17 članova iste porodice, radi i bori se da ostane i da opstane u ovim teškim vremenima. Porodica Vlajić živi u Žarkovu ... nekih otprilike 250 godina. ...
Što se tiče moga rada na FON-u ... za sve ove godine ... sam se trudio da časno i pošteno radim ... i da najbolje što mogu ... prenesem znanje iz programerskih predmeta (koje ja pokrivam) studentima. Od kada se vode ankete studenata na FON-u (zadnjih 7,8 godina)... predmeti koje pokrivaju moji asistenti i ja ... i mi sami ... smo uvek bili dobro ocenjivani. Tako su u prošlom i ovom semestru tri naša predmeta, Softverski paterni, Projektovanje softvera i Napredne Java tehnologije ... bile među najbolje ocenjenim predmetima. ... Ovo je neki grubi kontekst (u najopštijem smislu) koji mi je ... tako mi se čini ... dao za pravo ... da iznesem svoje mišljenje o onome što je problem nastavnika na FON-u.
Ako neko misli da sam mojim stavom (pročitajte pažljivo moju objavu) na bilo koji način uvredio studente ... ja se još jednom izvinjavam ... ali u objavi ni jednim rečju ja nisam spominjao studente u negativnom kontekstu niti sam spominjao probleme studenata (koji definitivno postoje). Naglasak objave je na potencijalnim problemima nastavnika (tu pre svega mislim na asistente i saradnike) ... koji će se desiti ako se formiraju platni razredi (što se nagoveštava da će nadležno Ministarstvo da uvede). Ono što sam naiskrenije rekao u jednom od mojih komentara na FB-u … se odnosilo na činjenicu ... da će sigurno saradnici i asistenti morati da rade dopunske komercijalne poslove kako bi obezbedili normalan život svojim porodicama (kao što smo mi stariji morali da radimo nekada). Kada sam ja bio u toj situaciji ... bukvalno sam radio dan i noć ... da bih uradio i komercijalne poslove i poslove na FON-u. To je dosta teško i troši ogromnu energiju. Malo se spava, malo se vremena posvećuje porodici ... život se svodi na ekstremno težak rad. Ko nije programirao ne može da ima osećaj koliko to zna da bude naporno i frustrirajuće. U takvoj situaciji ... koliko god se trudio da budeš posvećen studentima ... sigurno je učinak značajno manji nego kad se ne rade veliki komercijalni poslovi. To je suština objave koju sam postavio 8 jula na FB-u (https://www.facebook.com/
Ako neko ima bilo kakvih dilema i pitanja ... slobodan je da ih postavi. Predlažem da to bude na objavi koju sam postavio na FB-u ... kako bih na jednom mestu odgovarao na pitanja ... koja se tiču navedene objave. Prosto da znate (mislim da je to jedno od glavnih načela akademske slobode) ... da poštujem i uvažavam svaki vaš komentar i stav koji ste izneli i koji ćete izneti ... nezavisno od toga da li se slažete sa mnom ili ne. ... Ja sam u proteklih nekoliko godino ... na FB-u ... iznosio brojne stavove o različitim životnim pitanjima ... tako da nemam nikakvu zadršku da otvoreno i iskreno odgovorim na bilo koje pitanje iz bilo kog domena života ... i to je iskren da budem ... ono što sam sanjao kao student da će jednog dana biti realnost. Srdačan pozdrav, prof. dr Siniša Vlajić.
Ne menjajte kanal, na pravom ste mestu...
Postavi komentar