U okviru rubrike "Gde su, šta rade?" Puškice vam ovoga puta donose intervju sa bivšim asistentom Fakulteta organizacionih nauka, Kostandinom Dimitrijevićem. Kostandin je svojevremeno držao nastavu na predmetima Strukture podataka i algoritmi i Modelovanje poslovnih procesa, a studentima kojima je predavao je, uglavnom, ostao u dobrom sećanju. Više godina uzastopno je bio među najbolje ocenjenim asistentima na fakultetu.
1. Nakon šest godina rada na fakultetu kako ste se odlučili da napustite taj svet?
Jednostavno. A i teško. Iako me je rad na fakultetu i sa studentima ispunjavao, postojalo je mnogo stvari koje su me profesionalno interesovale, a koje na fakultetu nisam mogao da ostvarim. Pravac u kome sam ja želeo da se krećem se nije u potpunosti poklapao sa pravcem u kome sam išao, tako da sam morao da izaberem. Znao sam šta gubim i šta dobijam i do sada se nisam pokajao zbog svoje odluke, iako mi malo fali prethodni posao.
2. Možete li da povučete paralelu između vašeg trenutnog posla i rada na fakultetu. Koje su pozitivne, a koje su negativne strane jednog i drugog?
Po mom iskustvu to su dva potpuno različita posla. Na fakultetu ste usmereni na rad sa studentima i akademsku karijeru, dok ste u "privredi" usmereni da stvarate novac (sebi i svom poslodavcu). Rad na fakultetu je za mene bio dosta opušten. Pored nastave imate dosta vremena da se posvetite istraživanju i učenju, što je svakako pozitivna strana, ali se dosta zasniva na individualnom radu ili sa veoma malim brojem ljudi. Međutim, primanja su limitirana i da biste imali više, morate da radite dodatne projekte ili preko Fakulteta ili sa strane, što automatski znači manje vremena za sve ostalo (a.k.a. društveni život) tako da u jednom trenutku shvatite da zarađujete novac koji nemate vremena da potrošite, jer sve vreme posvećujete poslu. Naravno, treba tu napraviti balans, ali je to najčešće teško. Sa druge strane, rad u programerskoj firmi vam omogućava da primenjujete stečena znanja na najbolji način. Ako radite raznovrsne projekte, onda se još više razvijate. Plus što ste okruženi ljudima od kojih možete učiti i sa kojima možete deliti znanja i ideje. Naravno ako ste u dobroj firmi :). A i primanja su veća za manje uloženog vremena.
Za mene se ovaj moj put pokazao kao idealna kombinacija. Na fakultetu sam stekao široko znanje o oblasti kojom se bavim, naučio sam kako da istražujem i kako da rešavam velike probleme, a onda sam dobio priliku da sve to primenjujem na konkretnim projektima sa klijentima širom sveta i da se dodatno usavršavam na nižem nivou u programiranju.
3. Gde ste sada i čime se bavite. Koliko je vaš trenutni posao vezan za ono čime ste se bavili na fakultetu?
Trenutno sam u firmi Soprex (soprex.com) gde sam vođa web tima i web programer. Ono što radim ovde nema direktno mnogo veze sa onim što sam radio na fakultetu. Ako, naravno, izuzmemo nastavu, projekti koje smo radili na fakultetu su uglavnom bili naučno - istraživački, odnosno, bazirali su se na pronalaženju i pravljenju novih tehnologija i metodologija za razvoj informacionih sistema i kao rezultat su najčešće imali dokumentaciju i prototip. Ređi su bili projekti koji su kao rezultat imalo gotovo rešenje koje je spremno da se pusti u svakodnevni rad. U programerskoj firmi se fokusirate na konkretne sisteme koji su klijentu neophodni u svakodnevnom poslovanju.
4. Da li vam nedostaje rad sa studentima?
Da. Ne nedostaje mi pregledanje beskrajnih gomila svezaka, već nastava, tj. rad sa studentima. To mi je uglavnom bilo zabavno. Lepo je kada imate priliku da pratite kako se neko razvija i kako uči i napreduje i da budete aktivni deo toga. Lepo i odgovorno.
5. Šta studente FON-a izdvaja od ostalih, a šta im zamerate ili smatrate da nedostaje?
Ne znam. Mogu da govorim o tome šta bi trebalo da ih izdvaja, ali sam svedok sve slabijeg kvaliteta ljudi koji završavaju FON. Govorim samo o IT smeru, jer za menadžere nisam relevantan da govorim. FON bi po definiciji trebalo da daje jako široko znanje o razvoju informacionih sistema i to je ono primarno što (bi trebalo) da izdvaja Fonovce od ostalih i zbog koga su na ceni. Međutim, nikad mi nije bio jasan princip da se samo neke stvari odrade, da se provuče sa nekom ocenom i pređe na sledeći ispit. To je primarno što zameram studentima i što im nedostaje - svest da ako ste prosečni, najbolje što možete da očekujete su prosečne stvari i to je to.
6. Bili ste svetski finalista Microsoft Imagine Cup takmičenja 2005 godine. Koliko rada je potrebno da se dođe do završnice jednog takvog takmičenja i kakva su vaša iskustva sa istog?
Ne znam koliko je rada potrebno za to, jer kada radite nešto što volite, ne znate koliko je prošlo vremena od kada ste poslednji put podigli glavu. Dešavalo se da sednem popodne da radim i ne primetim kada je svanulo. Nije stvar u tome koliko radite, nego da to volite i da u tome uživate. I naravno da imate "kliker" za to.
Takmičenje je donelo lepo iskustvo, ali što je bitnije, dobre konekcije sa ljudima širom sveta. Donelo mi je mnogo poslovnih ponuda iz inostranstva i prepoznatljivost u okruženju. Svakome bih preporučio da se oproba u nečemu sličnom (pretpostavljam da takmičenje i dalje postoji) i da pokuša da to maksimalno iskoristi. Naravno, upornost i želja su preduslov.
7. Kako su izgledali vaši studentski dani?
Posvećenost fakultetu i druženju. Pretpostavljam kao i većini studenata. Ne bih mogao da izdvojim ništa posebno.
8. Pored redovnog posla, koliko vremena imate za svoju muzičku karijeru?
U poslednjih godinu dana sve više, jer smo krenuli aktivno da sviramo, pa to iziskuje dodatne probe. Trenutno se priprema drugi spot koji će biti live verzija nove pesme. Možete nas pratiti preko fb.com/the.invisibles.bg. Uvek se nađe vremena za ono što volite.
9. Kakvi su vam planovi za budućnost? Da li ste razmišljali o povratku u predavačke vode?
Planiram da pokrenem svoju firmu da bih konačno realizovao ideje koje mi se motaju po glavi godinama. Nisam siguran da bih želeo da se vratim u nastavu, iako je to bilo nešto što sam najviše voleo. Držanje predavanja s vremena na vreme da, ali ne kao full time posao.
10. Imate li neku poruku za studente FON-a?
Mogu da ponovim ono što sam ponavljao dok sam bio na FON-u. Fakultet sam po sebi vas neće ničemu naučiti ako se prepustitie i radite samo što morate, što vas "smarači profesori i asistenti teraju da radite". Ako samo to radite, nemate veliku šansu da vas prepoznaju i da dođete do dobrog posla. Ali na fakultetu imate priliku da steknete neophodna osnovna znanja koja dalje sami morate da produbljujete da biste bili konkurentni u oblasti koju izaberete. Bez samostalnog rada preko postojećih obaveza se ubacujete u prosek, a diplomirani Fonovac mora da bude daleko iznad proseka.
Postavi komentar