Како Екипа Пушкица сазнаје из анонимних студентских извора, Катедра за Програмске језике је отворила сезону немогућих тестова својим другим колоквијумом.
На другом колоквијуму ове године појавило се 105 студената, а са истог је живо изашло 35. Колоквијум је, по речима студената, био неусклађен са презентованим градивом и превише тежак чак и за најуспешније од њих, што потврђују и остварени поени.
Наиме, највиша оцена на колоквијуму овог пута је била деветка (што само по себи није страшно, иако се катедра води политиком скалирања на основу општег успеха студената), а једине две особе које су је по мишљењу катедре заслужиле имају приближно 17 поена. Прилично забрињавајуће, ако се узме у обзир да је на тесту максималано било могуће освојити 30 поена. Дакле, нико није успео да уради више од 57% питања.
Тридесет и пет студената који су положили колоквијум имају између 8 и 17.5 поена, што практично значи да 9 поена дели најбољу оцену од најгоре, а могли сте положити са мање од 30% тачно урађених питања. Прилично несигуран показатељ знања.
Студенти масовно грешили на истим питањима, што можемо видети из приложених резултата. С обзиром да су сви они свесни познате политике негативних бодова коју Катедра већ годинама води, закључујемо да су били убеђени да су у праву или очајни због чињенице да свеједно неће проћи.
Припремили смо вам неколико графикона, по узору на статистику једног колеге, који илуструју резултате и приказују проблем.

Дендрограм врши груписање људи по броју индекса на основу бодова које су имали. Велики број студената се групише на истом нивоу (удаљености међу њима су једнаке), што значи да су сви унутар групе урадили испит подједнако.

Хистограм приказује фреквенције поена – по Колмогоров Смирновом тесту би требао да припада нормалној расподели, али овај хистограм има избочину мало пре просека, што значи да је већина студената дошла до тог броја поена. Одатле се види да:
- је тест лоше конципиран, са проблематичним питањима и/или њиховим комбинацијама, па је већина студената погрешила или
- су сви студенти учили из истих материјала.

Ова табела приказује вредности статистике.
Катедра за Програмске језике и пре овог колоквијума није била популарна међу студенатима, пре свега због поменутог начина бодовања који практикују. Међутим, како он омогућује прилично праведан распоред оцена, није се постављало ни питање о негативним поенима који се могу остварити на све могуће начине- половичним/непотпуним одговорима, па чак и остављањем питања непопуњеним. Једино што студента може да спаси од истих је заокруживање одговора не знам (или потпуно тачног одговора, наравно). Због тога је многим студентима Катедра била инспирација, па су на ову тему писали чак и шаљиве песме. Тако нам је од анонимног колеге на e-mail стигла следећа слика:

Као што смо већ рекли, поменута Катедра никад није правила проблеме студентима, ни на који начин, и познајући запослене на њој, верујемо да је ово био изолован инцидент, и да ће убудући тестови бити у складу са градивом пређеним на вежбама и предавањима, што ће резултати несумњиво потврдити, а колегама поручујемо да се што боље спреме за испит, јер ово никад није био предмет који се учи „ноћ за сутра“.

Постави коментар