Kako Ekipa Puškica saznaje iz anonimnih studentskih izvora, Katedra za Programske jezike je otvorila sezonu nemogućih testova svojim drugim kolokvijumom.
Na drugom kolokvijumu ove godine pojavilo se 105 studenata, a sa istog je živo izašlo 35. Kolokvijum je, po rečima studenata, bio neusklađen sa prezentovanim gradivom i previše težak čak i za najuspešnije od njih, što potvrđuju i ostvareni poeni.
Naime, najviša ocena na kolokvijumu ovog puta je bila devetka (što samo po sebi nije strašno, iako se katedra vodi politikom skaliranja na osnovu opšteg uspeha studenata), a jedine dve osobe koje su je po mišljenju katedre zaslužile imaju približno 17 poena. Prilično zabrinjavajuće, ako se uzme u obzir da je na testu maksimalano bilo moguće osvojiti 30 poena. Dakle, niko nije uspeo da uradi više od 57% pitanja.
Trideset i pet studenata koji su položili kolokvijum imaju između 8 i 17.5 poena, što praktično znači da 9 poena deli najbolju ocenu od najgore, a mogli ste položiti sa manje od 30% tačno urađenih pitanja. Prilično nesiguran pokazatelj znanja.
Studenti masovno grešili na istim pitanjima, što možemo videti iz priloženih rezultata. S obzirom da su svi oni svesni poznate politike negativnih bodova koju Katedra već godinama vodi, zaključujemo da su bili ubeđeni da su u pravu ili očajni zbog činjenice da svejedno neće proći.
Pripremili smo vam nekoliko grafikona, po uzoru na statistiku jednog kolege, koji ilustruju rezultate i prikazuju problem.
Dendrogram vrši grupisanje ljudi po broju indeksa na osnovu bodova koje su imali. Veliki broj studenata se grupiše na istom nivou (udaljenosti među njima su jednake), što znači da su svi unutar grupe uradili ispit podjednako.
Histogram prikazuje frekvencije poena – po Kolmogorov Smirnovom testu bi trebao da pripada normalnoj raspodeli, ali ovaj histogram ima izbočinu malo pre proseka, što znači da je većina studenata došla do tog broja poena. Odatle se vidi da:
- je test loše koncipiran, sa problematičnim pitanjima i/ili njihovim kombinacijama, pa je većina studenata pogrešila ili
- su svi studenti učili iz istih materijala.
Ova tabela prikazuje vrednosti statistike.
Katedra za Programske jezike i pre ovog kolokvijuma nije bila popularna među studenatima, pre svega zbog pomenutog načina bodovanja koji praktikuju. Međutim, kako on omogućuje prilično pravedan raspored ocena, nije se postavljalo ni pitanje o negativnim poenima koji se mogu ostvariti na sve moguće načine- polovičnim/nepotpunim odgovorima, pa čak i ostavljanjem pitanja nepopunjenim. Jedino što studenta može da spasi od istih je zaokruživanje odgovora ne znam (ili potpuno tačnog odgovora, naravno). Zbog toga je mnogim studentima Katedra bila inspiracija, pa su na ovu temu pisali čak i šaljive pesme. Tako nam je od anonimnog kolege na e-mail stigla sledeća slika:
Kao što smo već rekli, pomenuta Katedra nikad nije pravila probleme studentima, ni na koji način, i poznajući zaposlene na njoj, verujemo da je ovo bio izolovan incident, i da će ubudući testovi biti u skladu sa gradivom pređenim na vežbama i predavanjima, što će rezultati nesumnjivo potvrditi, a kolegama poručujemo da se što bolje spreme za ispit, jer ovo nikad nije bio predmet koji se uči „noć za sutra“.
Postavi komentar