Ako nekoga ko je drugo ljudsko biće udarao palicom, bakljom ili mačetom, dilovao drogu ili iznuđivao novac zovemo navijačem moramo smisliti novu reč za prave navijače
„Koliko nogu ima pas?“ upitao je Abraham Linkoln, tada još samo mladi advokat, začuđenu publiku u sudnici. Odgovor je, normalno, bio „četiri“ nakon čega bi usledilo sledeće pitanje: „A ako bismo rep psa nazvali noga, koliko bi nogu imao pas?“
„Pet“, odgovorili bi mnogi, nakon čega Linkoln poentira: „Ne. Pas bi i dalje imao četiri noge. Jer to što rep zovemo nogom ne pretvara rep u nogu.“
Ako kriminalce i siledžije zovemo navijači, oni i dalje ostaju kriminalci i siledžije. Mi samo unosimo zabunu u komunikaciju. Možemo ih naravno zvati „nasilnici“ ili „osobe sa kriminalnim dosijeom“, ako to više priliči novinarskom stilu, ali nikako i navijači.
Navijači vole svoj klub, prate njegove rezultate, o njemu znaju mnogo više nego što im u životu treba i generalno posvećuju znatno više pažnje tome od nas nenavijača.
Navijači mogu iznervirati svoju porodicu tako što će propustiti porodične obaveze zbog utakmice, ono malo kulturnih tako što će nepristojno glasno pratiti utakmicu, Rušku Jakić tako što će skandalozno bez ukusa složiti boje odeće i navijačkog šala, nas koji se vraćamo sa posla tako što će napraviti gužvu na Autokomandi, navijače protivničkih klubova tako što će bez argumenata tvrditi da je njihov klub A bolji od protivničkog kluba B (ili od svih drugih klubova na svetu). Ne i više od toga.
Ako raspravu dovedu na fizički nivo, ulaze u sivu zonu jer to što su siledžije postaje važnije od toga što su navijači. A kamoli ako urade nešto gore, što ih definiše mnogo više od toga što se maskiraju kao navijači i sebe tako nazivaju. Jer čak i ako rep psa maskiramo u nogu i svi ga zovemo „noga“, on će ipak i dalje ostati rep.
I stoga molim da stvari zovemo pravim imenom, jer ako nekoga ko je udarao drugo ljudsko biće palicom, bakljom ili mačetom, dilovao drogu ili iznuđivao novac zovemo navijačem moramo smisliti novu reč za prave navijače. Verovatno neki od ovih prvih imaju i akvarijum ili štap za pecanje u kući, ali ih u novinskim člancima ne zovu „akvaristi“ ili „pecaroši“ jer je to nebitno u svetlu dela o kojima piše novinski članak.
Imam dva sina, nadam se biće još dece. Neću se oduševiti, ali ni mnogo razočarati ako mi deca budu navijači. Učiniću sve što mogu da ne budu siledžije i kriminalci. Za početak, poslaću ovaj apel da rep više ne zovemo noga i tako onemogućimo siledžijama i kriminalcima da skrivaju deo svoje sramote iza naziva „navijači“.
Mladen Čudanov
Tekst je originalno objavljen na sajtu dnevnog lista Politika
Postavi komentar