Ko je bio Dragan Galić - Mrva

// Kategorije: Intervju |

Kada se priča o Puškicama i o nastanku i razvoju ovog portala, nemoguće je zaobići imena nekoliko ljudi koja možete pronaći na stranici "O Puškicama".

Jedno od tih imena je svakako Dragan Galić Mrva. Zbog čega je Mrva toliko značajan? Najviše zbog toga što su se Puškice punih 12 godina nalazile na njegovom serveru uz svu moguću podršku, a sve to na prijateljskim osnovama bez i jednog jedinog dinara. 

Početkom godine, Mrvi smo poslali pitanja za intervju koja nažalost nikada nisu dobila odgovor, ali vam ipak donosimo intervju koji je sa njim, davne 2002. godine uradio Miloje Sekulić za COM Magazin. Izuzimajući još sijaset projekata koje je radio od tada i još nekoliko bivših žena, nije se mnogo menjalo.

Dragan Galić - Mrva - doktor informatike na estradi

Čovek koji može da vam odradi sve što ima veze sa internetom.
Posle hakerskih provala u sisteme svetskih banaka i virtuelnog rata protiv NATO snaga, Mrva se okrenuo internetu. Danas stvara najbolje sajtove i najefektivnije video spotove na domaćoj estradi.

Odavno sam prestao da verujem u čudo u kome bi bilo moguće sva znanja i sposobnosti potrebna za izradu korektne prezentacije objediniti u jednu ličnost. I sva sreća da je tako. Ima nas puno na ovom svetu i šta bi radili kada bi svi bili sposobni da odradimo sve što je potrebno. A i kako bi flertovali na radnom mestu kada ne bi radili u timovima? I taman sam bio spreman da odustanem od potrage za "renesansnim čovekom" koji u sebi objedinjava sva znanja epohe i da mirno čekam vreme kada će i u Srbiji na prosečnom sajtu raditi tim od 20 do 50 ljudi lepo deleći zaduženja kada sam naleteo na Mrvu.

Dragan Galić je zaslužio nadimak koji nosi zbog korpulentnog rasta kojim je svojevremeno žestoko namučio Vladu Divca. Trebali su da se slikaju zajedno i Divac je morao dobro da poklekne da bi i jedan i drugi stali u kadar. Sa druge strane kada sedne za tastaturu Mrva postaje Titan.

Da ovaj uvodni tekst ne bi zvučao kao hvala bez pokrića, predlažem vam da se prikačite na mrežu i posetite www.yuwebsector.net. U portfoliju na ovoj lokaciji naći ćete nekoliko lokacija koje stvarno treba da posetite.

Srećom, Mrva nije naveo sve sajtove koje je u životu napravio jer ko bi izabrao između pet stotina komada. Jedan od njih je široko poznat, a nastao je iz ličnog zadovoljstva čoveka koji vam pričao o on lajn prodavnici koju upravo pravi sve vreme puštajući vavove iz "Maratonaca". Radi se o sajtu na adresi k..ac-palac.com, koji je postavljen kao "eks-ju humor portal". Ova zbirka viceva, smešnih audio i video klipova, montaža i sličnih zezalica koje kruže mrežom prikačene na mejlove može da zavara jer kad biste pomislili da autor takvog sajta u fioci drži doktorat iz oblasti centralnog operativnog sistema? I nikako da odvoji tri slobodna dana da skokne do Kelna i odbrani ga na fakultetu na kome je i magistrirao iz iste oblasti. Nema se vremena, radi se novi spot za Džimija Barku i sajt za manekensku agenciju Katarine Rebrače (kmodels.co.yu). Na estradi su pare, a treba se pobrinuti za četri bivše i jednu aktuelnu ženu, plus tri sina naslednika. Tako se Mrva obreo u vodama digitalne video montaže i odradio spotove za grupu Luna, Suzanu Tot, Osvajače, kao i za mnoge druge narodnjake i sajtove Lune, Jelene Nikolić i 3D VideoSystems. Ljubav prema muzici, još iz vremena osnovne škole i suverene vladavine Komodora 64 imala je svog udela u zaokretu u estradne vode.

Najbolje je ipak da se Mrva sam predstavi.

Rani radovi

Kako se i kada Dragan Galić inficirao kompjuterima

Rođen sam 1969. godine i nekako pri kraju moje osnovne i početkom srednje škole pojavili su se Komodor 64 i Spektrum. Sa njima je sve počelo. Tada smo živeli u Zvorniku u Bosni. Srednju školu završio sam u Karakaju. Posle smo prešli u Nemačku, u Štutgart, a potom odlazim u Keln na studije gde sam diplomirao PMF i magistrirao na temu iz oblasti centralnog operativnog sistema. Doktorat iz iste oblasti mi je spreman već tri godine, nikako da ga odbranim, nema se vremena. Ne stiže se, radi se.

Mrvo, ti sebe definišeš kao “hakera” ili te drugi tako gledaju?

Gledaju me drugi tako, a ja u stvari koristim sva tri izraza. “Haker” je nezlonamerni korisnik, u stvari istraživač koji radi neke stvari koje pomažu da se uvide tuđe greške i da se naprave alati za zaštitu. “Krekeri” rade takozvano “razvaljivanje” programa a tu su i “lameri” koji koriste sve tuđe samo da bi pridobili neku korist. Ja koristim i tuđe znanje, a dosta stvari sam i sam napravio. Na internetu me inače znaju pod nikovima “Maratonci” i “Take Over”.

Kako izgleda školovanje za programera u Nemačkoj?

Ja sam klasični programer iako sam se bavio i marketingom. Kao dopunski predmet i okupaciju sam imao marketing. Razlika u školovanju tamo, uopšte na zapadu i ovde je ogromna. Tamo se specijalizuje vrlo rano dok se ovde vrlo uopšteno radi. I tamo se kontinuirano nešto dodatno uči da bi ostao u poslu. I mnogo se radi praktično, još na samom fakultetu. Dva dana sam bio u školi, a tri dana u firmama na praksi. U zavisnosti od smera, u firmama koje se bave programiranjem ili projektovanjem sistema. Noću sam po nemačkom sistemu radio u MekDonaldsu (Nemački sistem: Zarađuješ? Daj pola para u kuću ili traži sam sebi stan”). Jeo sam u Burger Kingu. Mek Donalds ni danas ne mogu da okusim.

Jel može to sa bosanskim ćevapom da se poredi?

Nikako! Slama je slama, meso je meso :)

Sem toga je li bilo još nekih noćnih aktivnosti, upada u sisiteme i tako to?

… Nismo se bavili uništavanjem nečega nego dokazivanjem. Kao kad smo ‘98 uspeli da provalimo u “D2 Privat”, koji smo nazvali “D2 Pirat”, mobilnu telefoniju Nemačke. Dokazali smo da algoritmi koje oni koriste uopšte nisu zaštićeni i druga star da GSM nije digitalan kako su tvrdili. Jer digitalni je od mobilnog operatera do releja, od releja ide normalno, analogno sve. Prvo što smo uspeli da uradimo je prisluškovanje telefona. Drugo šo smo uspeli da uradimo je “kloniranje” telefona, što je isto bilo strašno lepo jer kad kloniraš nekoga ko ima para možeš da telefoniraš na njegov račun. Detaljnee šeme i nacrte kako napraviti klon ili za gledanje satelitske televizije imate na www.ccc.de.

Zločin i kazna, jesi li imao susrete za zakonom? (napomena: Mrva ne slika nikada lice)

Trudimo se da uvek ostanemo anonimni, korišćenjem tuđih IP adresa, konektovanjem sa podešenih centrala, korišćenjem tuđih dalekih servera i drugim sredstvima za zavaravanje tragova. Sve zavisi od stepena zaštite koju gađani objekat ima. Otprilike, neko vreme postoji u kome se može uleteti i izleteti, ne može se reći neprimećen, ali da te ne mogu uloviti.

Ja znam da si ti svoju profesionalnu karijeru u svetu zaštite kompjuterskih sistema počeo jednim upadom.

To je bio upad ‘96 godine u sistem Čez Menhetn banke u Njujorku, gde sam im dokazao da su “šuplji” i normalno ostavio svoj trag preko koga su me kontaktirali i pitali da li se može nešto uraditi. Urađeno im je, napravljen je jedan paket. Nas par drugara je to odradilo, ipak ne može jedan čovek tako obiman posao da uradi. Uspeli smo da ugradimo i naplatili smo relativno malo. Bilo je za nas početnike to tada strašno puno, ali kasnije smo videli da mnogi programi postoje koji su puno skuplji, a lošiji.

Koliko je istina da najveći hakeri kad tad postanu stručnjaci za zaštitu?

U ovom svetu hakeri su uvek korak ispred. I ako se njihovi protivnici trude da pokažu da je drugačije. I sve te kompanije  vrbuju najbolje, daju im dobre plate da bi radili za njih. Najbolji je primer ruska scena koja  je jedna od najjačih na svetu i koji rade npr. AVP, najjači antivirusni sistem koji rade ljudi koji su najviše virusa napisali.

Šuška se za te velike antivirusne kompanije da ponekad puste po neki virus sa svojih farmi, čisto da pokažu koliko im je dobra vakcina.

Normalno. Toliko je napravljeno sad dobrih programa za pisanje virusa da maltene dete iz osnovne škole može da napiše virus i pusti ga da napravi “belaj”. “Simantek” kao jedna od vodećih firmi na primer ima tužbu da su puštali sami viruse. To su stvari koje se dešavaju i ove bolesti koje su u svetu se u stvari prave.

Juriš na web

Tad si još u Nemačkoj i počinje tvoja karijera stručnjaka za zaštitu kompjuterskih sistema.

Paralelno sa tim počinji me interesovati i neke druge sfere, grafika koju nisam učio na fakultetu. Na fakultetu me te stvari nisu interesovale, Corel i PhotoShop, zainteresovalo me je i video sam da i tu imam kreativnost. Počeo sam da radim dalje proste animacije, a onda sve kompleksnije uz ulazak u svet weba. To je neka ‘96 godina kada počinje moje traženje samog sebe. Normalno nosim se zapadnom mišlju - zaradi što više novca.

Za tih pet-šest godina koliko si sajtova i uopšte projekata na internetu odradio?

To je cifra od, ne znam tačno, ali sigurno pet stotina komada. Prosečno sad radim oko četiri do pet ozbiljnih sajtova mesečno. Radim od HTML-a do Fleša, ASP-a i ostalog. U poslednje dve godine radim maltene samo portale. Radim ih tako da ljudi posle mogu da rade samostalno ažuriranje, to su automatski sajtovi za održavanje gde vlasnici popunjavaju forme, a materijali se automatski generišu u željenom obliku na sajtu. U zadnje vreme najviše radim e-komerc koji ovde nije razvijen, ali se javljaju neke firme.

Da li bi mogao da izdvojiš neke karakteristične?

Za naše ljude ću da pomenem one koji su na srpskom, a imaju atraktivne sadržaje kao magazayu.com, grupa-luna.co.yu, joakim.co.yu, 3dvideosystems.co.yu, kmodels.co.yu, i još mnogo drugih koje možete pogledati pod portfoliom na www.yuwebsektor.net/sinalco. Dosta sam inače radio sajtove za muzičare.

Kada si prebacio posao iz Nemačke ovamo okupio si grupu saradnika. Je li bio problem da ovde nađeš kvalitetne ljude?

Problem je upoznati takve ljude jer ih nema puno. Interesantno je da su većinom samouci. Ljudi koji rade sa mnom su uz mene izvršili nadogradnju, došli do nekih prečica tako da su postali baš jaki. Što se organizacije posla tiče, trudim se da bude kao napolju. Postoji hijerarhija. Ljudi odrađuju svoje i za to su plaćeni u vidu plate i imaju i proviziju. Da imaju bolju volju za rad. Moram da navedem imena mojih saradnika a to su : Bana, Bobanski, Mrki, kao i ostali koji više i manje rade na mojim projektima.

Kako treba da izgleda dobar sajt?

Sajt mora da ima neku dinamiku, da pokaže nešto i da privuče da posetilac dođe ponovo. Mora da ima brzinu, ne da se otvara pola sata. Da bi napravio dobar sajt moraš dobro da poznaješ tehnologiju na kojoj se internet zasniva. Evo jedan primer. Samo tragači, poznati svetski kao Google, Jahu… imaju takozvane pauke koji svaki dan po nekoliko puta vrše specifikaciju sajtova. Sa druge strane, sad je jako popularna fleš tehnologija, a oni imaju jednu veliku manu. Ne prepoznaju ga. Fleš sajt ne može nikako da se izgura na vrh. Zato se radi HTML strana gde je sve objašnjeno, a pauk ga prepoznaje. Već imam par ljudi koji će raditi uz moju pomoć, da otvorim firmu za promociju sajtova. To je u Americi izuzetno skupo i ima veliki broj firmi koje to rade, optimizaciju sajtova i ostalo, a u Evropi trenutno to rade četiri firme. Cena od 500 DEM pa na gore na godišnjem nivou za jedan sajt. To su stvari koje se čisto programerski rade.

Hajde otkrij neki trik?

Plati 500 DEM!

Kad nam sajt za novine proradi! Reci mi na čemu trenutno tvoj tim radi?

Evo napravili smo endžin koji je proglašen u avgustu za jedan od najboljih u svetu. Radili smo “Kragujevac siti map”. Trenutno radimo na Internet planovima Njujorka i Amsterdama.

Vi ste odavde angažovani da im to odratite?

Normalno preko njihovih firmi koje će to naplatiti strahovito puno, a biće i za nas. Sad možemo svaki grad u svetu obraditi. Endžin je isti za sve samo se ubacuju osnovni podaci o gradu. Napravili smo jednu cenu koja je popularna u visini 5000 DEM za endžin i 500-1000DEM da se ubace podaci. Znači za 6000 DEM možemo napraviti i postaviti na internet mapu bilo kog grada u svetu. Ta ista cena u Americi je 30.000 dolara, pa na gore. Posrednici za koje radimo mapu Njujorka uzeće za nju oko 55.000 dolara. Šta ćeš, menadžer je menadžer.

Šta će biti na mestu “Bliznakinja”? Jeste li dobili neke nacrte?

Mi smo tu stavili rupu, pa šta sazidaju. Stavili smo braon podlogu u nivou zemlje.

Mrva u estradnim vodama

Jesi li nastavio da radiš i poslove u vezi sa zaštitom ili si se totalno prebacio na internet?

Nisam prestao, ali sam smanjio totalno intenzitet pošto mi za jedan paket za zaštitu treba tri, četiri meseca, tako da radim u biti dva godišnje iako imam ponuda za mnogo više. Prebacio sam se na video produkciju gde radim reklame i spotove, gde ima novca, može jako lepo da se zaradi, a kreativno je i ima puno upoznavanja ljudi i zezanja!

Mrva na estradi. Da čujemo malo i taj deo priče.

Iz početka sam dosta radio za druge. Dođe često čovek koji je poznat u tom poslu i koji taj posao ne radi, ali je ime i taj posao naplati. Dešavalo se da ja uradim spot za 3000 DEM, a on naplati 15.000. Poslednjih godinu dana sam počeo da radim spotove pod svojim imenom. Ne radim sam, naravno, moram da imam snimatelje, šminkere itd. Najviše sam radio za grupu Luna, prvi spot za Suzanu Tot ili onaj spot Džimija Barke za dan borbe protiv side. Radim simbiozu snimka i grafike i digitalnu montažu.

Samo malo tehnološki objasni šta se tu radi.

Miksuje se slika koja se snima u studiju sa okruženjem koje generišem kompjuterski. Snima se sa posebnom pozadinom koju posle uklanjam. Animacija se radi u Maksu, Maji ili Lajt Vejbu. Najprofesionalniji program je Maja, ali je strašno skup. Oni imau nagradu od 5000 dolara ako neko nekoga prijavi da radi na piratu. Inače košta 45.000 dolara.

Nećemo te prijaviti ;)

Radio sam u Maksu ;)

Ti svoj spot obrađuješ digitalno, montiraš, dodaješ animacije. Kakav hardver treba da to izvuče?

Ono što je najbitnije pored brze, dobre i stabilne mašine je montažna kartica. koje su opet od 1000 do 40-50000 DEM. To je najveći problem. mnogi ljudi bi mogli i znali to da rade, ali je kartica nedostupna. Mnoge firme je proizvode kao Matroks i Pinakle, ja konkretno koristim Pinakl. Po četiri sata sirovog snimka treba da bi se dobila tri minuta spota. Za to koristim dual ploču sa dva procesora imam par III po 650 i par IV  na 1.5. Brzina je bitna i još više stabilnost rada. Ipak je to gomila frejmova.

Šta trenutno radiš?

Reklamu za Medžik čokolade. Biće to posveta sigurno najboljem AVI-ju koji krstari mrežom. U našem okruženju i sa lokalnim simblima naravno. Završio sam “Tami” komzetiku. Za estradu radim neke narodnjake. Onda Luna treba da radi novi spot, Cvijetin Nikić, Jelena Nikolić, Olivera, Sani itd.

Likova kao što je Mrva na svu sreću nema mnogo. Druženje sa njima predstavlja istinsko uživanje, ali da ih je više pokupili bi sav posao. Ovako moj dizajner može na miru da bira boje za pozadine sajtova, moj programer da debaguje, a ja se bavim folirantskim menadžersko-novinarskim poslom. Mada pomalo strepim. Mrvini sinovi rastu. Onaj od dve godine se već lepo snalazi za tastaturom. Nisam pitao šta zna onaj od devet godina.

Kako to izgleda u svetu, a kako kod nas?

Sama definicija interneta je da više nema definicije. Postao je mreža koja se razvija sama od sebe i ne zna se ni gde je početak ni gde je kraj. Znači mnoštvo je mogućnosti plus što su u svetu ogromne brzine.

U Americi i Švedskoj internet već ide preko običnog kabla. Kod nas je i sama cena problem, a kamoli infrastruktura. I uopšte ekonomski momenat. Em su male plate, em imamo skuplji internet nego u svetu. Ljudi kod nas provode jako malo vremena na internetu. Korisnika ima, ali ima ljudi koji uplate pet sati mesečno i ne mogu više. I cena telefona za korićenje interneta je velika. 

Zvaničnici mnogo pričaju, a ništa ne rade. Trebalo bi prvo osloboditi provajdere svih onih nameta da bi usluga bila što jeftinija. Druga stvar je monopol Telekoma koji opet radi svoje. Treba ići da se spusti cena da što više ljudi može da se priključi. Pogubno je uvođenje monopola što se svuda u svetu izbegava. Naši su potpisali ugovor sa Microsoftom. Dok Nemačka vlada, primera radi, uvodi Linux sistem koji je besplatan u njihovu elektronsku vladu, mi idemo na Microsoft. Što se tiče težine u biti jeste Linux malo teži, ali ako neko počne da radi na njemu kao što je počeo da radi na Microsoftu onda nije problem. Ima jako mnogo ljudi koji rade na Linuxu. Uostalom pojavio se novi operativni sistem Lindouz koji radi kao Linux i Windows u jednom, a besplatan je. 

Vlada treba da oduzme monopol na internet od Telekoma. U Nemačkoj postoji 700 ponuđača struje i preko 100 ponuđača telefona. Imam slobodu da koristim koga hoću. Time bi opale cene. Zašto da se ovde plaća internet marka po satu i isto toliko izađe telefon. Dve marke za sat na mreži, a to čas prođe. Ja kod mene u Berlinu imam internet za 2.5 feninga po minutu, ali tamo je prosečna plata 2500 maraka.

Autsorsing

Konkretno, iako mogu da živim i u Nemačkoj u Americi, živim ovde i radim odavde jer mi je ovde najlepše za život, a putem interneta mogu da šaljem sve moje radove. Pogotovo prezentacije koje “kačim” odavde. Ima dosta ljudi koji rade odavde za nemačke firme za male pare. Pošto su ovde plate strahovito male. Na primer znam jednog dečaka koji je u defliju strahovito dobar, za mene car. Klinac koji ima devetnaest godina i koji ne znam da li nešto ima da ne zna u tom programu i koji odrađuje programe koje da bi ja naplatio puno - puno više, on uzima po 200 DEM. On odradi par stvari, uzme 500 - 1000 DEM mesečno i njemu je lepo.

Ja sam od 2000 godine prebacio biznis ovde. Najlepše je za život. Njujork je kao grad fantastičan, ima mesta za izlaske. Dok u ostalim gradovima Amerike, dobro LA je nešto drugo, a inače se u ostalim delovima Amerike u devet uveče sve zatvara. Nema kafića, nema kafana, nema čovek gde da ode. Ovde volim radim što radim kad i koliko hoću, a mogu da izađem u po dana i u po noći. Jede mi se u četri ujutro, ima šta radi u to doba. Tamo nema toga. U Nemačkoj je opet za druženje strašno loše, vidiš se sa društvom petak, subota, nedelja. Kad je radna sedmica onda nema nikoga. Svi gledaju svoja posla dok ovde imamo i dosta džabalebaroša sa kojima se možeš družiti u svako doba.

Miloje Sekulić

COM Magazine, 12. mart 2002. godine

Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će postaviti komentar!
19
0

Postavi komentar

E-mail:
Komentar:
Antispam:

6 + 13

Komentari prolaze moderaciju, zato što smo tako u mogućnosti