Istraživači su uspeli da dešifruju drevnu Egipatsku knjižicu, otkrivajući mnoštvo čini i prizivanja. Između ostalog, "Priručnik za ritualnu moć" kako istraživači nazivaju ovu knjižicu, govori čitaocima kako da bace ljubavne čini, oteraju zle duhove i tretiraju "crnu žuticu", bakterijsku infekciju koja i danas postoji i može biti fatalna.
Knjiga je stara oko 1300 godina, i napisana je na Koptskom (egipatski jezik). Sačinjena je od vezanih stranica od pergamenta - tip knjige koju istraživači nazivaju kodeks.
"Ovo je kompletni dvadesetostranični kodeks koji sadrži priručnik za ritualnu praksu", pišu Malkolm Čoat i Lejn Gardner, profesori na Mekkveri Univerzitetu i Univerzitetu u Sidneju, Australija u svojoj knjigzi "Koptski priručnik za ritualnu moć" (Brepols, 2014).
Drevna knjiga počinje dugotrajnim serijama prizivanja koje kulminiraju crtežima i rečima moći", pišu naučnici. "Oni su praćeni brojnim opisima ili činima koje leče posednutost duhovima ili različita oboljenja, ili donose uspeh u ljubavi i poslu.
Setijanci
Istraživači veruju da kodeks datira iz 7. ili 8. veka. Tada, veliki broj Egipćana su bili hrišćani i u kodeksu se često pominju prizivanja koja se odnose na Isusa.
Međutim, neka od prizivanja su vezana za grupu koja se naziva Setijanci. Ova grupa je nestala tokom ranog doba hrišćanstva, a poštovala je Seta, trećeg sina Adama i Eve. Jedno od prizivanja u sebi sadrži tekst "Set, Set, živi Hrist.".
Na početku kodeksa, pominje se sveta figura, pod imenom "Baktiota" čiji identitet je misterija. Tekst, prema prevodu, govori sledeće: "Zahvaljujem ti se, i prizivam te, Baktiota: Veliki, koji je istina; onaj koji je gospodar nad četrdeset i devet vrsta zmija"
"Baktiota je figura suprotnosti. On je moćan i gospodar snaga u materijalnom svetu", rekli su Čoat i Gardner na konferenciji, pre nego što je knjiga kodeksa objavljena.
Istorijski tragovi govore da su crkveni velikodostojnici nazivani Setijanci smatrani jereticima i da su do 7. veka nestali. Ovaj kodeks, sa mešavinom Setijanskih i starih hrišćanskih prizivanja, može u suštini biti prelazni dokument, napisan pre nego što su sve Setijanske čini i prizivanja izbačene iz tekstova o magiji, navode istraživači. Oni navoe i da su bili drugi tekstovi slični ovom, međutim sadržavali su više starohrišćanskih a manje setijanskih delova.
"Istraživači veruju da su prizivanja bila prvobitno odvojena od 27 čini u kodeksu, ali su kasnije spojene zajedno, kako bi formirale 'jedinstven instrument ritualne moći'." rekao je Čoat sajtu Live Science u email-u.
Ko je koristio ovu knjižicu?
Identitet osoba koje su koristile ovaj kodeks je misterija. Korisnik nije morao nužno da bude sveštenik ili monah. "Smatram da su postojali ritualni praktičari van sveštenstva i monaštva, ali to ko su oni bili ne znamo, između ostalog i zbog toga što oni nisu zaista želeli da nose epitet čarobnjaka", izjavio je Čoat.
Neki delovi teksta sugerišu da je tekst napisan imajući u vidu korisnika muškarca, "no to ne bi moglo da spreči žene da praktikuju sadržaj teksta" dodao je.
Poreklo kodeksa je takođe misterija. Mekkveri Univerzitet ga je dobio 1981. godine od majkla Fakelmana, prodavca antikviteta iz Beča. Međutim, odakle on u Fakelmanovom posedu, nepoznato je. Stil pisanja ukazuje da je kodeks prvobitno došao iz Gornjeg Egipta.
"Dijalekt sugeriše poreklo iz Gornjeg Egipta, negde u okolini Ašmuneina-Hermopolisa" koji je bio drevni grad, kako navode Čoat i Gardner u svojoj knjizi.
Kodeks se danas čuva u Muzeju antičkih kultrua u okviru Mekkveri Univerziteta u Sidneju.
Izvor: livescience.com
Postavi komentar