U bilo kom životnom dobu, s vremena na vreme ili i češće, dešava se da nešto ne razumemo. Ono što vrlo često pomaže u takvim situacijama jeste da pitate za objašnjenje, samo što se mnogi stide da to učine ili ne žele da pitaju.
Očigledno rešenje problema bilo bi pitati. Pitati nastavnika da vam objasni ono što ne razumete, pitati osobu čiji postupak ne razumete da vam kaže zašto je to uradila (pod pretpostavkom da njen postupak ima veze s vama i/ili da vas se na neki način tiče njen postupak), pitati nekog snalažljivijeg da vam pomogne u tumačenju uputstva za upotrebu (kako su neka od njih napisana, nije ni čudo ako ih ne razumete). Mnogi oklevaju da pitaju jer se stide, jer se boje da pokažu da nešto ne znaju, boje se da će biti ismejani, boje se da neće dobiti odgovor nego će samo biti dodatno povređeni...
U velikom broju situacija pomaže kad pitate ako vam nešto nije jasno ili nešto ne znate. Nije nikakva sramota pitati - mnogo je gore i ne pokušati da dođete do odgovora i onda napraviti neku glupu grešku jer vas je bio blam da pitate (recimo, ne znate kako se koristi kondom, ne uspe vam da sami "provalite", i onda zbog pogrešne upotrebe ili zbog toga što niste ni upotrebili kondom vaša devojka (ili vi, ako ste devojka) ostanete u drugom stanju). U principu, to je kao kad tražite pomoć kad vam je potrebna - ovde vam je kao pomoć potrebno objašnjenje. Mnogi ne vole da priznaju da im je potrebna pomoć, ali je u nekom trenutku potrebna svakom, i nije nikakva sramota tražiti je.
Dakle, ako vam treba neko objašnjenje, o čemu god da se radi, ako nije baš nezgodan trenutak za objašnjavanje - pitajte!
Postavi komentar