Ko god da im je na čelu, „Železnice Srbije“ su bez premca u pravljenju minusa, koji sada iznosi oko milijardu evra, a to je četvrtina gubitka svih javnih preduzeća. U privrednom životu opstaju zahvaljujući stalnoj budžetskoj infuziji, što bi trebalo da je razlog više da se zna kuda ide svaka para. Država, međutim, ne sankcioniše one koji su tu firmu doveli do prosjačkog štapa.
Poslovanje „Železnica Srbije“ nekoliko meseci u kontinuitetu tokom prošle godine proveravala je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) MUP Srbije. Insistirali su na dokumentima o kupovini motornih vozova iz Švedske i remontovanih lokomotiva iz Slovenije; oba pravna posla urađena su nezakonito, bez tendera koji obara nabavnu cenu.
- UBPOK je tražio dokumentaciju za ugovore koji su u javnosti tretirani kao sporni. Ne znam šta su našli, nisu dužni da nas obaveste - kaže izvor „Blica“ u tom javnom preduzeću, uz opasku „da je u vreme tih afera nešto bilo pravno nedozvoljeno - akteri bi zaglavili zatvor, a drugo je pitanje da li je to bilo moralno“.
Državni revizor Radoslav Sretenović kaže da revizija poslovanja „Železnica“ i ostalih javnih preduzeća nije urađena jer nema dovoljno revizora.
- To je jedini razlog što nismo gledali poslovanje „Železnica“ u celini. Očekujem da ćemo ove godine kontrolisati rad javnih preduzeća, a Savet Državne revizorske institucije nije još odlučio kojih - veli Sretenović.
Iz revizorskog izveštaja vidi se kako izgleda budžetska infuzija. Država je umesto „Železnica“ 2008. godine platila 2,5 milijardi dinara za dug i kamatu. Po Zakonu o javnom dugu, te novce „Železnica“ je morala da vrati, ali nije jer, piše revizor, „službe Ministarstva finansija zadužene za javni dug nisu preduzele zakonske mere za naplatu potraživanja“. Ali se formalno ne zna krivac za to što subvencija od 11,2 milijarde dinara nije umanjena za one dve i po milijarde dinara. Duga je lista primedbi u reviziji finansijskih izveštaja za 2008. godinu koju je obavio „BDO BC Excel“. Na sedam stranica revizor obrazlaže uzdržavanje od mišljenja, od čega je gora jedino eksplicitna negativna ocena.
Evo nekih: unutar „Železnica“ nije usklađena računovodstvena politika; između matične firme i zavisnih preduzeća nisu usaglašeni prihodi i rashodi; nema dokumentacije koja potvrđuje ispravnost otpisivanja 42.573.000 dinara sa zaliha i obaveza od poslovanja i još 139.374.000 dinara na ime PDV; za dugoročni kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj manje je proknjiženo 1.763.388 evra na ime glavnice i 313.262 evra na ime kamate; sporni su ostali dugoročni krediti, ostale dugoročne obaveze...
- Zbog značaja pitanja iznetih u prethodnim pasusima ne izražavamo mišljenje o konsolidovanim finansijskim izveštajima za 2008. godinu - piše u nezavisnom revizorskom izveštaju.
Revizorski izveštaji pomažu vlasniku, u ovom slučaju državi, da upravlja poslovanjem tako što će zbog nezakonitosti u tom izveštaju ako treba i smeniti rukovodstvo preduzeća ili sam izveštaj proslediti policiji kad ima indicija o krivičnim delima. U praksi se to kod nas nije još dogodilo.
Za „Železnice Srbije“ je vezan prvi krivični postupak u srpskoj pravnoj istoriji pokrenut optužbom da je državna firma finansirala političku stranku. Još 2004. godine bivši zamenik generalnog direktora Predrag Vukadinović optužen je zato što je 23. avgusta 2000. godine sa računa „Želvoza“ milion dinara uplaćeno Glavnom odboru SPS na Novom Beogradu. Postupak još nije pravosnažno okončan.
Ime Milenka Šarančića postalo je opštepoznato 2005. godine zbog kupovine švedskih motornih vozova starih četvrt veka i pikanterija kao što je otkup stana vrednog pola miliona evra. Šarančić je privatnim tužbama pokušao da dokaže da je oklevetan kao generalni direktor. Prošlog jula Drugi opštinski sud u Beogradu odbacio je njegovu tužbu protiv Predraga Jovanovića, direktora Uprave za javne nabavke, zbog izjava u medijima da su vozovi kupljeni uz kršenje zakona.
Uz sve to naša železnica je uspela da u prvih šest meseci prošle godine proizvede kašnjenje u ukupnom iznosu od deset meseci, ali gubici u vremenu zasad tangiraju samo građane koji na odlazak iz Beograda do Novog Sada potroše i po šest sati. U javnom životu Srbije postalo je aksiom da državne firme služe političkim strankama kao moneta za potkusurivanje. Otuda ne čudi što sada ima i onih koji tvrde da je UBPOK češljao rad železnice samo zato da bi se dok SPS drži MUP stavila tačka na afere i krupni kriminal u tom javnom preduzeću.
Izvor: Blic
Postavi komentar