Ко год да им је на челу, „Железнице Србије“ су без премца у прављењу минуса, који сада износи око милијарду евра, а то је четвртина губитка свих јавних предузећа. У привредном животу опстају захваљујући сталној буџетској инфузији, што би требало да је разлог више да се зна куда иде свака пара. Држава, међутим, не санкционише оне који су ту фирму довели до просјачког штапа.
Пословање „Железница Србије“ неколико месеци у континуитету током прошле године проверавала је Управа за борбу против организованог криминала (УБПОК) МУП Србије. Инсистирали су на документима о куповини моторних возова из Шведске и ремонтованих локомотива из Словеније; оба правна посла урађена су незаконито, без тендера који обара набавну цену.
- УБПОК је тражио документацију за уговоре који су у јавности третирани као спорни. Не знам шта су нашли, нису дужни да нас обавесте - каже извор „Блица“ у том јавном предузећу, уз опаску „да је у време тих афера нешто било правно недозвољено - актери би заглавили затвор, а друго је питање да ли је то било морално“.
Државни ревизор Радослав Сретеновић каже да ревизија пословања „Железница“ и осталих јавних предузећа није урађена јер нема довољно ревизора.
- То је једини разлог што нисмо гледали пословање „Железница“ у целини. Очекујем да ћемо ове године контролисати рад јавних предузећа, а Савет Државне ревизорске институције није још одлучио којих - вели Сретеновић.
Из ревизорског извештаја види се како изгледа буџетска инфузија. Држава је уместо „Железница“ 2008. године платила 2,5 милијарди динара за дуг и камату. По Закону о јавном дугу, те новце „Железница“ је морала да врати, али није јер, пише ревизор, „службе Министарства финансија задужене за јавни дуг нису предузеле законске мере за наплату потраживања“. Али се формално не зна кривац за то што субвенција од 11,2 милијарде динара није умањена за оне две и по милијарде динара. Дуга је листа примедби у ревизији финансијских извештаја за 2008. годину коју је обавио „БДО БЦ Еxцел“. На седам страница ревизор образлаже уздржавање од мишљења, од чега је гора једино експлицитна негативна оцена.
Ево неких: унутар „Железница“ није усклађена рачуноводствена политика; између матичне фирме и зависних предузећа нису усаглашени приходи и расходи; нема документације која потврђује исправност отписивања 42.573.000 динара са залиха и обавеза од пословања и још 139.374.000 динара на име ПДВ; за дугорочни кредит од Међународне банке за обнову и развој мање је прокњижено 1.763.388 евра на име главнице и 313.262 евра на име камате; спорни су остали дугорочни кредити, остале дугорочне обавезе...
- Због значаја питања изнетих у претходним пасусима не изражавамо мишљење о консолидованим финансијским извештајима за 2008. годину - пише у независном ревизорском извештају.
Ревизорски извештаји помажу власнику, у овом случају држави, да управља пословањем тако што ће због незаконитости у том извештају ако треба и сменити руководство предузећа или сам извештај проследити полицији кад има индиција о кривичним делима. У пракси се то код нас није још догодило.
За „Железнице Србије“ је везан први кривични поступак у српској правној историји покренут оптужбом да је државна фирма финансирала политичку странку. Још 2004. године бивши заменик генералног директора Предраг Вукадиновић оптужен је зато што је 23. августа 2000. године са рачуна „Желвоза“ милион динара уплаћено Главном одбору СПС на Новом Београду. Поступак још није правоснажно окончан.
Име Миленка Шаранчића постало је општепознато 2005. године због куповине шведских моторних возова старих четврт века и пикантерија као што је откуп стана вредног пола милиона евра. Шаранчић је приватним тужбама покушао да докаже да је оклеветан као генерални директор. Прошлог јула Други општински суд у Београду одбацио је његову тужбу против Предрага Јовановића, директора Управе за јавне набавке, због изјава у медијима да су возови купљени уз кршење закона.
Уз све то наша железница је успела да у првих шест месеци прошле године произведе кашњење у укупном износу од десет месеци, али губици у времену засад тангирају само грађане који на одлазак из Београда до Новог Сада потроше и по шест сати. У јавном животу Србије постало је аксиом да државне фирме служе политичким странкама као монета за поткусуривање. Отуда не чуди што сада има и оних који тврде да је УБПОК чешљао рад железнице само зато да би се док СПС држи МУП ставила тачка на афере и крупни криминал у том јавном предузећу.
Извор: Блиц
Постави коментар