Држава је највећи генератор неликвидности која би за два месеца, бојим се, могла паралисати српску привреду и довести до социјалних немира, каже у разговору за „Новац“ Милош Бугарин, први човек Привредне коморе Србије, коју чини око 300.000 привредних субјеката.
„Пре два месеца држава је привредним субјектима дуговала 1,4 милијарде евра, а најновији подаци показују да је то много више него што привреда дугује држави. Ако томе додамо процене да је тренутно блокирано око 62.000 предузећа, те да се истовремено бежи од идеје пребијања дугова и да Влада нема свеобухватно решење на средњи рок, тврдим да ћемо имати још један ребаланс буџета и да би пројектовани привредни пад уместо два, лако могао да буде шест-седам одсто“, каже наш саговорник. Према Бугариновим речима, наиме, стопа привредног пада прати стопу незапослености. У последњем тромесечју 2008. стопа незапослености је била од 14 до 15 одсто. „Данас је она 20-21 одсто, што говори да би привредни пад могао бити три пута већи од пројектованог“, аргументује председник ПКС.
Које су крајње последице неликвидности привреде?
- Сада имамо прилично ликвидан банкарски сектор и страховито неликвидан реални сектор. Највише забрињава то што овај део економске кризе може да се прелије у социјалну сферу, појача тензије и због страха од губитка посла доведе до неконтролисаних излива незадовољстава.
Било би добро да се пронађе модел мултилатералне компензације, али забрињава то што се сада бежи од обавезе пребијања дугова. С друге стране, мора се рећи да разлог за то сигурно лежи у чињеници да о томе нема документације која би била скупљена на једном месту, нити постоји институција која би то могла да реализује.
Где је решење за спас српске привреде?
- Било би логично да се иде на смањење пореза и доприноса на лична примања. Нико ме не може убедити да сваки привредник жели да буде у зони сиве економије и да не жели да плаћа порезе. Просто је питање да ли му то продуктивност фирме дозвољава.
Оптерећење личних примања, тј. плате требало би смањити са 63 на 50 одсто, а ПДВ са 18 на 15-17 одсто. Тада би се повећао број платиша, јер би се они који су били у зони сиве економије вратили у легалне токове. Истовремено би дошло до пуњења буџета. Проблем треба решавати од главе. Кад би се обезбедило квалитетно привредно окружење, проблем буџета не би ни постојао.
Значи ли то да владине мере нису биле добре?
- Све мере су истовремено имале и ефекте и недостатке. Код првог пакета замерам кашњење од три недеље, које је НБС коштало око милијарду евра повучене штедње. Такође, држава треба да гарантује целокупну штедњу, а не само до 50.000 евра.
Мерама из другог и трећег пакета замерам то што су биле кратког даха, без средњорочног карактера. Извршна и законодавна власт немају свеобухватан приступ стратешким мерама на средњи рок, које првенствено морају бити фокусиране на подизање нивоа конкурентности привреде за дан после светске кризе.
Овде имате европске и светске „тигрове“ који имају страховит подстицај својих држава за позиционирање на страним тржиштима. Истовремено, Србија нема виталан извозни сектор, нити мере за његов подстицај.
Како подићи конкурентност привреде?
- Пре две године смо усвојили националну стратегију за повећање конкурентности и извоза, али у пракси као да нисмо. Нисмо докапитализовали и спојили фондове за финансирање извоза, АОФИ и СМЕКА, нити смо спојили Фонд за развој са Гаранцијским фондом и направили развојну банку.
Такође, морамо да поједноставимо шуму прописа који регулишу привреду, у којој се сналазе само њихови познаваоци и врхунски познаваоци њихових рупа. Судски органи морају бити ефикаснији, јер спорови неретко трају по неколико година и коштају од 30 до 40 одсто потраживања у спору.
Потребно је и припремити пројекте за изградњу инфраструктуре и обезбедити кредите за подизање инфраструктурних капацитета. Не можете инвеститорима, у време када сви траже најповољније услове, нудити простор без струје, воде, канализације, телефона…
Коначно, у јавним набавкама домаће компаније морају бити укључене макар са 30-40 одсто. Сада у многим случајевима нису укључене, а тамо где јесу, углавном добијају тзв. коска послове.
Да ли вас извршна власт слуша?
- Имамо прилику да разговарамо, и то је добро. Али, најчешће разговарамо, а не чујемо се, изостаје реализација. Није у реду што Привредну комору доживљавају као институцију са синдикалним имиџом или критизерску групу. Ми не предлажемо без основа. Радимо анкете на основу репрезентативних узорака од неколико хиљада привредних субјеката. ПКС има 20.000 чланова који плаћају чланарину. Истовремено смо пословна институција свих привредних субјеката, њих око 300.000 са предузетницима.
Како онда тумачите да Влада усваја предлоге клубова привредника са много мање чланова?
- То је могуће, јер увек је лакше договарати се са неким ко има мањи капацитет и снагу и са којим се може договарати чак и лична корист. У коморској пракси то није могуће, јер глас онога ко запошљава два радника мора бити једнак гласу онога са 20.000 запослених.
Закон о привредним коморама је прошао у парламенту упркос вашем противљењу? Које су последице?
- Тај закон је направљен преко ноћи, а да нико из Коморе није учествовао у његовој изради, привреда се није ништа питала, као ни сви чланови Владе. На тај начин се девалвира улога Привредне коморе и привреде, омаловажава њихов ауторитет и утицај.
Предвиђено је, на пример, да свега сто привредних субјеката може да оснује комору. То је веома мали и нерепрезентативан број који може да омогући стварање и 2.000 нових комора. Интереси привреде биће исцепкани, а коморе неће имати преговарачку снагу да остваре привредне интересе.
Плашите ли се да ће Комора остати без чланства?
- Не плашим се да ћемо остати без чланства, јер је Комора јака онолико колико може институционализовати свој утицај. Плашим се, међутим, да ће наш утицај бити игнорисан, а тада ни чланство не види корист од тога.
Чињеница је да се на ову институцију дуго атакује. На пример, постоји члан
закона који каже да ако сви чланови Коморе иступе, њен управни одбор одлучује о ликвидацији Коморе, а имовина се преноси у буџет Србије или локалне самоуправе.
Цео коморски систем у Србији има око 25.000 квадрата некретнина на најударнијим местима у Београду и око 100.000 квадрата у Србији. Не верујем да је некоме та имовина прва мета, али сигурно би и она била на удару уколико би се урушила Комора.
Бројеви и привреда
1,4 милијарде евра - дуг државе према привреди
600 милиона евра - дугови трговачких ланаца
према добављачима
62.000 - број предузећа са блокираним рачуном
Постави коментар