Diploma FON-a nije oduvek važila za traženu ili cenjenu na tržištu rada. Nekada je FON upisivao kako je ko hteo i stizao, pa je analogno tome i izlaz iz sistema obrazovanja FON-a bio raznolik (u većini slučajeva „raznolik“ smatrajte eufemizmom za „očajan“). Pošto su i nadležni uvideli da kadar koji izlazi sa FON-a nema znanje i kvalifikacije da obavlja posao za koji se obučavao tokom studija, nadležni su došli do zaključka da se neke stvari moraju promeniti.
Prethodnih decenija je mnogo toga urađeno kako bi FON od tzv. "fakulteta za direktore" postao jedan od najpoznatijih i najtraženijih fakulteta u Srbiji. Postoji jedna stvar koja se očigledno nije uzela u razmatranje pri pravljenju ovog sistema, a to je Master, ta čuvena reč stranog porekla, koja već godinama uspešno buni većinu studenata i njihove roditelje, i za koju se do dopisivanja iste ispred vašeg imena ne zna skoro ništa.
Master je osoba koja u duhu našeg jezika gospodari naučnom oblašću za koju se školovala. Pretpostavlja se da osoba pre dolaska na master sudije ima poprilično znanje iz oblasti koju će pohađati. Logično bi bilo da pravo prečeg upisa te reči ispred svog imena stiču diplomirani FON-ovci, ili da je prijemni za Master istog ako ne i većeg selektivnog karaktera nego onaj za upis na osnovne studije 1. stepena.
U skladu sa paradoksalnom praksom koju naš fakultet forsira u poslednjih nekoliko godina, ne da nije zadovoljen prvi neophodan uslov, već nije ni onaj dovoljan, čime se na grub način gazi doktrina kvaliteta koja je u poslednjih 15 godina FON dovela do aktuelnog renomea i reputacije.
Naše tvrđenje ćemo potkrepiti sa par primera iz prakse. Kada se nekom ko je završio strukovne studije u trajanju od tri godine, koje pritom nemaju veze sa gradivom koje se obrađuje na FON-u, dozvoli da pohađa nešto što se zove transfer master, većina studenata i profesora sa FON-a (makar onih kojima je stalo) oseti transfer srama. Transfer master obavezuje osobu koja je na istom da položi nekih deset ispita i posle toga uredno pohađa master kao i ostali studenti i samim tim, posle tri godine studija, deset ispita i regularnog mastera stekne pravo da dopiše to „master“ ispred svog imena i bude u rangu sa FON-ovim bazičnim studentima.
Da to ne bude sve pobrinula se pohlepa. Naime, na ovogodišnjem upisu kandidati koji su došli sa svetski priznatih fakulteta kao što su Singidunum, Megatrend, FEFA itd. su hteli da upišu master za smer društveno-humanističke nauke, međutim, usled nedostatka mesta na istom, a slobodnih na ISIT smeru, oni su po pricipu FIRST FIT algoritma (prevedeno na srpski, gde može da upadne) preusmereni i upisani na Informacione sisteme.
Imamo povratne informacije od dosta kompanija da se na njihovim razgovorima za posao, javlja sve više mastera FON-a koji ne prolaze ni osnovne ulazne testove. Sve ovo nas dovodi do ključnog pitanja: Da li će odgovorni ljudi na FON-u u dogledno vreme, pre nego što jedan od modula dotakne apsolutno dno, sesti za sto i razmatrati kako da reše ovu novonastalu jednačinu sa više promenljivih? Da li se okrenuti kvalitetu ili kvantitetu? Povećanje profita ili pozicioniranje kao lider u proizvodnji uspešnih kadrova?
Na ulazu u Platonovu akademiju je pisalo: „Neka ne ulazi onaj ko ne zna geometriju“, ali mi ne moramo da idemo toliko daleko. Mi možemo da napišemo: „Neka ne ulazi onaj ko ne zna da skrati razlomak“. To je sasvim dovoljno da spreči loše kadrove od ulaska na FON. Ako su dostojni istog zvanja kao redovni FON-ovci, zašto naš fakultet nisu pohađali od samog početka studija?
Ne menjajte kanal, na pravom ste mestu.
Postavi komentar