Диплома ФОН-а није одувек важила за тражену или цењену на тржишту рада. Некада је ФОН уписивао како је ко хтео и стизао, па је аналогно томе и излаз из система образовања ФОН-а био разнолик (у већини случајева „разнолик“ сматрајте еуфемизмом за „очајан“). Пошто су и надлежни увидели да кадар који излази са ФОН-а нема знање и квалификације да обавља посао за који се обучавао током студија, надлежни су дошли до закључка да се неке ствари морају променити.
Претходних деценија је много тога урађено како би ФОН од тзв. "факултета за директоре" постао један од најпознатијих и најтраженијих факултета у Србији. Постоји једна ствар која се очигледно није узела у разматрање при прављењу овог система, а то је Мастер, та чувена реч страног порекла, која већ годинама успешно буни већину студената и њихове родитеље, и за коју се до дописивања исте испред вашег имена не зна скоро ништа.
Мастер је особа која у духу нашег језика господари научном облашћу за коју се школовала. Претпоставља се да особа пре доласка на мастер судије има поприлично знање из области коју ће похађати. Логично би било да право пречег уписа те речи испред свог имена стичу дипломирани ФОН-овци, или да је пријемни за Мастер истог ако не и већег селективног карактера него онај за упис на основне студије 1. степена.
У складу са парадоксалном праксом коју наш факултет форсира у последњих неколико година, не да није задовољен први неопходан услов, већ није ни онај довољан, чиме се на груб начин гази доктрина квалитета која је у последњих 15 година ФОН довела до актуелног реномеа и репутације.
Наше тврђење ћемо поткрепити са пар примера из праксе. Када се неком ко је завршио струковне студије у трајању од три године, које притом немају везе са градивом које се обрађује на ФОН-у, дозволи да похађа нешто што се зове трансфер мастер, већина студената и професора са ФОН-а (макар оних којима је стало) осети трансфер срама. Трансфер мастер обавезује особу која је на истом да положи неких десет испита и после тога уредно похађа мастер као и остали студенти и самим тим, после три године студија, десет испита и регуларног мастера стекне право да допише то „мастер“ испред свог имена и буде у рангу са ФОН-овим базичним студентима.
Да то не буде све побринула се похлепа. Наиме, на овогодишњем упису кандидати који су дошли са светски признатих факултета као што су Сингидунум, Мегатренд, ФЕФА итд. су хтели да упишу мастер за смер друштвено-хуманистичке науке, међутим, услед недостатка места на истом, а слободних на ИСИТ смеру, они су по приципу FIRST FIT алгоритма (преведено на српски, где може да упадне) преусмерени и уписани на Информационе системе.
Имамо повратне информације од доста компанија да се на њиховим разговорима за посао, јавља све више мастера ФОН-а који не пролазе ни основне улазне тестове. Све ово нас доводи до кључног питања: Да ли ће одговорни људи на ФОН-у у догледно време, пре него што један од модула дотакне апсолутно дно, сести за сто и разматрати како да реше ову новонасталу једначину са више променљивих? Да ли се окренути квалитету или квантитету? Повећање профита или позиционирање као лидер у производњи успешних кадрова?
На улазу у Платонову академију је писало: „Нека не улази онај ко не зна геометрију“, али ми не морамо да идемо толико далеко. Ми можемо да напишемо: „Нека не улази онај ко не зна да скрати разломак“. То је сасвим довољно да спречи лоше кадрове од уласка на ФОН. Aко су достојни истог звања као редовни ФОН-овци, зашто наш факултет нису похађали од самог почетка студија?
Не мењајте канал, на правом сте месту.
Постави коментар