Буџет између пензија и економске кризе

Тек што је усвојен буџет Републике Србије за 2009. годину покренута је прича о његовом ребалансу, а да нису донети ни сви закони који су неопходни за његово извршење. Економска политика Србије од формирања нове владе почетком јула налази се у расколу између потребе да се испоштује једно предизборно обећање, и да се суочи са све снажнијим ефектима економске кризе.

Основни услов за формирање широке коалиције ЗЕС-СПС-ЈС-ПУПС био је предизборно обећање о једнократном повећању пензија од 10 одсто. Друга, много виталнија, обећања су потиснута попут, стимулисања запошљавања, великих инвестиција, 100 процената надокнаде зараде породиљама...

И док је министарка финансија суверено управљала материјом буџетског извршења, у периоду од јула до октобра прошле године, ребаланс буџета ради повећања пензија утицао је на креирање системског хаоса. Преношење светске економске кризе у Србију степеноваће креирани хаос, а излазна решења политички нису популарна, ако су уопште и могућа.

Повећање пензија у новембру, предвиђено ребалансом, створило је два проблема - огромне превиде у обрачунима буџетске потрошње у 2008. години који директно изазивају још веће грешке у буџету за ову годину, и формирање дефицита од 36 милијарди динара у последња два месеца 2008. године, што даје годишњу вредност од 216 милијарди у текућој години.

Први проблем има много већу правно-политичку димензију од економске. Ако је буџет највиши законодавни акт унутар једне године, којим се дефинише функционисање државе, како је могуће потрошити више новца у односу на законом одобрена средства? И да ли се икада, укључујући и доба хиперинфлације, догодило да се без ребаланса (у овом случају ребаланса ребаланса) пробију законом утврђени раздели у потрошњи?

Економска страна проблема проистиче из потцењивања нивоа потрошње, који додатно потцењује наслеђена права на потрошњу у 2009. години. У прошлој години је потрошено 17,7 милијарди динара више на основу текућих расхода, те су капитални расходи морали да буду мањи за седам милијарди, како би се дефицит увећао за „само" девет милијарди динара. То у 2009. додаје 25 до 30 милијарди динара неурачунатих расхода у извршењу буџета.

Тако је на пример, на име социјалне заштите из буџета потрошено 77,8 милијарди динара, док је ребалансом било предвиђено 68,1 милијарди динара, односно потрошено је 9,7 милијарди више.

Ако се пође од планиране стопе инфлације као фактора раста издатака за социјалну заштиту (не рачунајући да ће услед економске кризе бити повећан број корисника социјалне помоћи) долазимо до 84 милијарди динара, уместо 72, колико је буџетом за 2009. годину планирано за ову намену.

И ово је само један од могућих примера како је опсесивна потреба да се задовољи малени коалициони партнер утицала на прављење огромних грешака, како у ребалансу буџета за 2008. годину, тако и у буџету за ову годину.

Борба против кризе или...

Почетком октобра је избила светска економска криза, а наше власти су се бавиле повећањем пензија од 10 одсто. И када су представљене мере за борбу против кризе, око 20. октобра, наведена су повећања акциза на цигарете и нафтне деривате. Ове мере су биле усмерене на пуњење буџета при знању и свести да ће се створити огромни буџетски дефицит у новембру и децембру. Са борбом против кризе немају никакве везе.

Други проблем повећања пензија представља формирање дефицита већег од 10 милијарди динара месечно који се не може решити повећањима акциза. И сад се пласира прича о раном ребалансу буџета због утицаја светске економске кризе.

Економска криза се прелива у Србију и превише је очигледних механизама, али она није разлог за ребаланс буџета.

Основне примедбе на усвојени Буџет Републике Србије за 2009. годину су:

   1. Прецењеност планираних прихода ребалансом буџета за 2008. годину која утиче на прецењеност прихода у 2009. години;
   2. Структурне промене у којима је сав пораст расхода базиран на расту трансфера пензионом фонду, док су по одбитку ове позиције сви остали расходи номинално остали исти, а реално су смањени за стопу инфлације у 2009. години.
   3. Не садржи елементе који би послужили као амортизери преношењу светске економске кризе у Србију.



Влада најављује 100 милијарди динара подршке привреди у којима је њено учешће скромних седам милијарди, очекивање да ће се банке ући са више од 50 милијарди, уз 40 милијарди из иностраних кредита.

Промашује се у расходима за социјалу за више од 10 милијарди динара, смањују се капитални издаци за седам милијарди у ребалансу и још 12 у буџету за 2009. годину, повећавају се трансфери пензионом фонду за преко 50 милијарди динара, а наша влада очекује да ће се банке борити против кризе у реалном сектору, и при томе би још и да помогне са седам милијарди динара!?

Социјално одговоран приступ

Три мере, које не би подржала ни једна политичка партија у Србији, а које би значиле разуман и социјално одговоран приступ економској кризи у коју тонемо:

   1. Смањити за 10 одсто расходе за запослене и тај новац (18 милијарди динара) преусмерити у социјалну заштиту из буџета (раст са 72 на 90 милијарди динара, након потрошених 78 у 2008. години).
   2. Смањити расходе за куповину робе и услуга за петину и за девет милијарди динара смањити укупни ниво буџетске потрошње.
   3. Вратити пензије на ниво из октобра и уштеду од око 45 милијарди динара (део трансфера ће бити потрошен у јануару и фебруару) поделити на: (а) фонд за хитне субвенције привреди у износу од 8 милијарди динара; (б) фонд за социјалну помоћ најугроженијима у износу од 20 милијарди динара; (ц) смањивање укупних расхода за 17 милијарди динара.



Смањивање плата запосленим у јавном сектору био би сигнал солидарности са запосленима у приватном сектору где се може очекивати смањивање броја запослених.

Фонд за социјалну помоћ најугроженијима био би циљно усмерен на најсиромашније становнике у Србији, што сугеришу и Светска банка и ММФ у ситуацији глобалних поремећаја. Ако није могућ раст стандарда, макар је могуће заштитити најсиромашније становништво.

Ако би држава помогла 30 одсто најсиромашнијих у Србији са по 1.000 динара месечно, долази се до социјалне помоћи од 20 милијарди динара од априла до децембра 2009. године (2,2 милиона људи по хиљаду динара у девет месеци).

Нико се не би усрећио са овим новцем, али би, можда, по први пут после много година, имао осећај да је пожељан становник Србије, био он незапослен, пензионер са најнижом пензијом, самохрана мајка или остарели земљорадник.

Уколико би се десио социјално одговоран ребаланс буџета биле би смањене тензије у друштву и лакше би смо сви заједно поднели терет надолазеће кризе у Србију.

Ако се то не догоди, посматраћемо и даље како једно економски неутемељено предизборно обећање наставља да изазива крупне грешке у понашању наших носилаца економске политике.

А могућности да се и даље необуздано троше паре значајно се сужавају.

Према подацима из статистичког билтена Народне банке Србије, држава је имала највише пара на својим рачунима код централне банке августа 2006. године када је продат Моби 063. Новац којим је држава располагала повећан је са 68 милијарди динара, стање из јула 2006. године, на 188 милијарди динара.

Већ на крају 2006. године стање готовине (динарске и девизне) смањено је на 123 милијарде динара, на крају 2007. на 111, да би се 2008. година завршила са 60 милијарди динара.

Значи да је круг у потрошњи затворен, и да више нема простора за мегаломанска хтења и понашања. Министарка финансија је преузела јавне финансије са стањем на рачунима државе (укључује све нивое власти) у износу од 102 милијарде динара, да би се у шест месеци потрошило 42 милијарде динара, од тога само у децембру 31 милијарда динара.