Nacionalni savet za visoko obrazovanje je na prethodnoj sednici, održanoj 20. marta, raspravljao o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Najzanimljivije izmene o kojima je na pomenutoj sednici raspravljano, one koje se tiču ukidanja apsolventskog staža i izmena budžetskih kvota, već su se našle u našoj prethodnoj vesti, međutim, izostala je dublja analiza rasprave, o čemu ćete imati prilike da čitate u narednim redovima...
Kako rasprava na prošloj sednici nije privedena kraju, ostalo je par nedoumica i otvorenih pitanja, što studentima sa jedne strane ostavlja mogućnost da daljim lobiranjem pozitivno utiču na uslove studiranja, dok se sa druge strane može učiniti da država želi da ovo otvoreno pitanje prolongira i donese odluku pred sam kraj školske godine, čime bi studentima onemogućila bilo kakav uticaj na odluku koja neposredno utiče na njihovu budućnost.
Iako nijedna odluka nije definitivna, i ništa od navedenog nije eksplicitno potvrđeno, čini se da će se najzanimljivija rasprava voditi po sledećim pitanjima: spuštanje uslova za prelazak na budžetski status na 50 ESPB poena, propisivanje još jednog obaveznog ispitnog roka (prethodno je postojalo pet obaveznih rokova, dok je za novi Zakon planirano propisivanje šestog), kao i rasprava o stručnim i naučnim zvanjima.
Zanimljivo je pomenuti da tek završetkom osnovnih akademskih studija drugog stepena student dobija zvanje diplomiranog sa naznakom zvanja akademskih studija iz odgovarajuće oblasti. Dodatna godina studija (koja generalno nije opterećujuća) sa sobom nosi zvanje mastera iz odgovarajuće oblasti, ali novi Zakon neće eksplicitno definisati cenu master studija, već će to ostati u domenu same visokoškolske ustanove.
Postoji dobra mogućnost da će trenutni uslov za prelazak na budžet koji iznosi 54 ESPB poena biti snižen, te će iznositi 50 poena, što bi bila značajna i nenadana olakšica studentima.
Ipak, i ovo je za sada u domenu nagađanja, i tek će na daljim zasedanjima predlozi biti ili ozvaničeni, ili odbijeni. Da li će eventualne olakšice sa sobom povući negativne efekte, kao što bi bilo povećanje školarina, ostaje da se vidi. Lako se može desiti da sam Zakon ide na ruku studentima, ali da odluke u domenu same visokoškolske ustanove (kao što su školarine) drastično zaoštre uslove studiranja.
Pozitivna strana cele ove naporne pravne priče je ta da u Senatu Univerziteta u Beogradu, koji ima neposredan uticaj na ove odluke, interese studenata zastupa i bivši student prodekan FON-a, Velimir Tasić. Iz prethodne rasprave i nagoveštenih olakšica studentima se čini da studentski uticaj u ovom telu nije zanemarljiv. Stoga, ukoliko imate neki predlog ili pitanje u vezi novog Zakona o visokom obrazovanju, možete poslati svoj mail Velimiru na [email protected] , čime kao studenti dobijate mogućnost da utičete na uslove studiranja i borite se za svoja prava, jer će vaši predlozi biti izneti i analizirani na javnoj raspravi povodom Zakona.
Postavi komentar