Национални савет за високо образовање је на претходној седници, одржаној 20. марта, расправљао о изменама и допунама Закона о високом образовању. Најзанимљивије измене о којима је на поменутој седници расправљано, оне које се тичу укидања апсолвентског стажа и измена буџетских квота, већ су се нашле у нашој претходној вести, међутим, изостала је дубља анализа расправе, о чему ћете имати прилике да читате у наредним редовима...
Како расправа на прошлој седници није приведена крају, остало је пар недоумица и отворених питања, што студентима са једне стране оставља могућност да даљим лобирањем позитивно утичу на услове студирања, док се са друге стране може учинити да држава жели да ово отворено питање пролонгира и донесе одлуку пред сам крај школске године, чиме би студентима онемогућила било какав утицај на одлуку која непосредно утиче на њихову будућност.
Иако ниједна одлука није дефинитивна, и ништа од наведеног није експлицитно потврђено, чини се да ће се најзанимљивија расправа водити по следећим питањима: спуштање услова за прелазак на буџетски статус на 50 ЕСПБ поена, прописивање још једног обавезног испитног рока (претходно је постојало пет обавезних рокова, док је за нови Закон планирано прописивање шестог), као и расправа о стручним и научним звањима.
Занимљиво је поменути да тек завршетком основних академских студија другог степена студент добија звање дипломираног са назнаком звања академских студија из одговарајуће области. Додатна година студија (која генерално није оптерећујућа) са собом носи звање мастера из одговарајуће области, али нови Закон неће експлицитно дефинисати цену мастер студија, већ ће то остати у домену саме високошколске установе.
Постоји добра могућност да ће тренутни услов за прелазак на буџет који износи 54 ЕСПБ поена бити снижен, те ће износити 50 поена, што би била значајна и ненадана олакшица студентима.
Ипак, и ово је за сада у домену нагађања, и тек ће на даљим заседањима предлози бити или озваничени, или одбијени. Да ли ће евентуалне олакшице са собом повући негативне ефекте, као што би било повећање школарина, остаје да се види. Лако се може десити да сам Закон иде на руку студентима, али да одлуке у домену саме високошколске установе (као што су школарине) драстично заоштре услове студирања.
Позитивна страна целе ове напорне правне приче је та да у Сенату Универзитета у Београду, који има непосредан утицај на ове одлуке, интересе студената заступа и бивши студент продекан ФОН-а, Велимир Тасић. Из претходне расправе и наговештених олакшица студентима се чини да студентски утицај у овом телу није занемарљив. Стога, уколико имате неки предлог или питање у вези новог Закона о високом образовању, можете послати свој маил Велимиру на [email protected] , чиме као студенти добијате могућност да утичете на услове студирања и борите се за своја права, јер ће ваши предлози бити изнети и анализирани на јавној расправи поводом Закона.
Постави коментар