Гугл је напустио политику запошљавања најбољих студената.
У Гуглу већ годинама анализирају ко постиже успех у овој компанији, која је напустила политику запошљавања студената са најбољим просеком, са најбољих универзитета, као и квиз питања на интервјуима за посао.
У интервју-у за The New York Times, шеф одељења за запошљавање у Гуглу, Laszlo Bock, изнео је детаљно шта ова компанија тражи од кандидата. Све мање су то факултетске дипломе.
Дипломцима најбољих универзитета може недостајати “интелектуалне скромности”.
Megan McArdle је недавно утврдила да писци имају списатељске блокаде “јер су добили превише петица на часовима матерњег језика.” Успешни млади дипломци научени су да се ослањају на таленат, што их спречава да достојанствено поднесу пораз.
Гугл од својих запослених тражи способност да узмакну и пригрле идеје других људи када су боље од њихових. “То је интелектуална скромност. Без скромности, нисте способни да учите,” каже Боцк. “Успешни, паметни људи ретко доживљавају поразе, тако да не знају шта се из пораза може научити.”
Такви људи лоше реагују на пораз, каже Боцк:
“Они чине кардиналну грешку приписивања заслуга, па ако се нешто добро деси, мисле ‘то је зато што сам геније’. Ако се нешто лоше деси, ‘то је зато што је неко идиот’ или ‘нисам добио потребне ресурсе’ или се ‘тржиште преселило’… Оно што смо увидели јесте да ће људи који су код нас најуспешнији, које желимо запослити, жестоко бранити свој став. Пуцаће из свих оружја. Биће зилоти у борби за своје стајалиште. Али ако ви онда кажете, ‘ево нове чињенице’, они ће рећи, ‘Ох, па, то онда мења ствар, у праву си’.”
Људи који су успешни без факултета често су најизузетнији.
Таленат се налази на толико много места да менаџери за запошљавање који се уздају у само неколико универзитета пропуштају много. Боцк каже:
“Када узмете у обзир и људе који не студирају и који сами се пробијају у свету, то су изузетни људи. И ми треба да урадимо све да пронађемо те људе.”
Многи факултети не одрже своје обећање, каже Боцк, јер генеришу огромне студентске дугове, а заузврат не науче студенте оно што им је најкорисније. То је само “продужена адолесценција”, каже он.
Способност учења је важнија од коефицијента интелигенције
Академски успех није увек знак да сте способни за неки посао. Боцк је раније казао да факултет може представљати “вештачко окружење” које условљава једну врсту размишљања. Коефицијент интелигенције је мање вредан од учења у ходу, каже Боцк:
“За сваки посао, међутим, прва ствар коју тражимо је општа когнитивна способност, а не ИQ. То је способност учења. То је способност да обрађујете информације у ходу. То је способност да повезујете разнородне делиће информација. Ми то оцењујемо помоћу структурираних бихејвиоралних интервјуа.”
Код бихејвиоралних интервјуа, за разлику од оних у којима питају људе да израчунају колико тениских лоптица стане на тениски терен, могу вас питати како сте реаговали на неки нарочито тежак проблем у прошлости. Они такође могу помоћи да се пронађу људи који се уклапају у нашу дефиницију лидерства. Ту се не ради о титули председника разреда у школи или некој другој импресивној титули коју су раније имали, већ о способности да ускоче и буду вође када је потребно.
Текст преузет са сајта буkа.com. Текст у енглеском можете погледати овде.
Постави коментар