На који се начин са мало новца може направити врхунско уметничко дело, добар извозни производ за иностране медијске куће, уз неоспорно ширење спрског културног утицаја у свету? Питајте домаће документаристе! Завидан ниво занатске компетентности, иновативности и инспирације одликује сваки од 10 документараца уврштених у Српски такмичарски програм на овогодишњем фестивалу Белдокс.
Једно од домаћих “остварења године” свакако је филм “Флотел Европа” младог редитеља Владимира Томића. Недуго након награде и признања на Берлинском фестивалу, овај филм је уграбио и титулу најбољег документарца на престижној манифестацији "Crossing Europe" у Линцу. Састављено углавном од кућних VHS снимака, својеврсних писама оцу који није успео да изађе из ратом захваћене Босне, ово остварење доноси горко-хумористичну исповест аутора о двогодишњем одрастању на “Флотелу Европа”, гигантском плутајућем сплаву-хотелу, усидреном у Копенхагенској луци, где је његова породица била смештена од 1992. до 1994. године, заједно са хиљаду других избеглица. Са перспективом да у блиској будућности освоји још прегршт прворазредних награда, “Флотел Европа” ускоро упловљава у луку Београд, чврсто решен да Вас шармира, заведе и да потпуно опчини Ваше срце: погледајте га у суботу 9. маја у 19 часова у Дворани Културног центра, у оквиру Српског такмичарског прогама на фестивалу Белдокс.
Ништа мање спектакуларно остварење “Шума” Синише Драгина, бави се нешто удаљенијом прошлошћу, односно “златним времена” социјалистичке Југославије, проматраним из фиктивне перспективе румунског ликовног критичара – оног чији је поклон Јосипу Брозу Титу употребљен као средство за рушење Александра Ранковића. Маестралним комбиновањем наменски снимљеног и архивског материјала, уз веома добро осмишљену, надахнуту “off” нарацију, Драгин је створио очаравајуће, поетски снажно, а опет историјски проницљиво и фактографски објективно виђење наше некадашње домовине. Ова освежавајућа “документаристичка бајка”, приказивана на најпрестижнијим међународним смотрама, изабрана је да отвори овогодишњи Белдокс - пројекцијом у Великој дворани Сава Центра, у четвртак 7. маја у 19 часова.
Сличним, поетичким преиспитивањем прошлости бави се и получасовно остварење “Даљине” ауторског тандема Јелена Максимовић – Иван Салатић. Оно ће бити приказано у истом термину са филмовима “Дуг у крви” Катарине Петровић и “1973” Стефана Иванчића. “Дуг у крви” на изузетно професионалан начин истражује још увек присутну праксу крвне освете у неким деловима Балкана, док “1973” после берићетног похода по интернационалним фестивалима коначно стиже у Београд да и домаћој публици исприповеда причу из комшилука – о занесењаку са престоничке обале Дунава, заљубљеном у музику седамдесетих. Сва три филма можете погледати у петак 8. маја у 17 часова, у Дворани Културног центра Београда.
Истанчан поглед на крваве сукобе деведесетих нуди нам документарац Александра Николића о хашком заступнику Радована Караџића, Марку Сладојевићу - “Српски адвокат” (ДКЦ, петак 8. мај у 19 часова). Филм говори о личној и породичној голготи кроз коју Сладојевић пролази услед свеприсутног анатемисања вође босанских Срба, не занемарујући, са друге стране, несагледиву бројност и свирепост злочина за које се Караџић по командној одговорности терети.
За степен директнији третман ратних сукоба доноси остварење “Бити или не, Иван Хити” (ДКЦ, недеља 10. мај у 17 часова). Овај филм приповеда о вишедеценијској стигматизацији и изопштавању Ивана Хитија, Хрвата, учесника “Домовинског рата”, због тога што је спасао културну баштину једне православне цркве, уместо да је по наређењу својих претпостављених - спали.
Савремена косовска трагедија налази се у фокусу филмова “Јовица и његови зуби” Тање Брзаковић (ДКЦ, понедељак 11. мај у 19 часова) и “Странац изнутра” Соње Бертући (недеља 10. мај у 19 часова). Филм Брзаковићеве упознаје нас са житељом тридесеточлане енклаве Сушиће, Јовицом, најстаријим сином многочлане породице, решеном да поправи зубе и нађе посао, не би ли помогао збрињавање својих једанаесторо браће и сестара. Бертућијева, дете из мешовитог брака, са друге стране, филмује свој поновни сусрет са српском средином у којој је одрастала, а са којом не остварује никакав контакт десетинама година.
Три ће последња филма, треба напоменути, управо на Белдоксу доживети и своје прво приказивање пред биоскопском публиком – своју, такозвану, светску премијеру - иако ће аутори свих остварења из Српског такмичарског програма допутовати у Београд, уживо се представити, а после пројекције и одговарати на питања заинтересованих гледалаца.
И на самом крају, “Крш” Владимира Тодоровића (ДКЦ, субота 9. мај у 21 сат) пред престоничку публику доноси причу о италијанском дипломати намереном да своју кућу из снова сагради у крајње неприступачном беспућу Црне Горе. Велелепна грађевина, странац заљубљен у Балкан, неукротива природа, културолошко усаглашавање локалних каменорезаца и новоприспелог архитекте: прави андрићевски сценарио, померен коју стотину километара јужније!
Све у свему, тежак задатак за жири, овај пут окупљен у саставу:
- Драган Николић, редитељ, победник Белдокса 2014,
- Мухарем Баздуљ, књижевник,
- Др Гордана Вуковић Николић, професор енглеског језика на Архитектонском факултету у Београду и
- Игор Шањевић, продуцент телевизијске куће Н1.
Новчано признање у износу од 120.000 динара, намењено ауторима победничког остварења и ове године је обезбедила компанија Ди&Ма; Висион из Београда. Проглашење победника и свечано уручење награде биће уприличено на церемонији затварања фестивала, непосредно пред пројекцију филма “Пако де Лусија: путовање”, у Великој дворани Сава Центра у среду 13. маја у 20:30h.
Постави коментар