Чувене "дискете" су одавно пале у заборав, међутим складиштење података на магнетним тракама и даље има јако важну улогу. Траке велике густине користе корпорације и владине агенције широм света за архивирање, најпре због ниске цене, веће ефикасности и веће поузданости у односу на дискове.
Недавно је Сони пробио границе невероватним капацитетом од 18.5 GB по квадратном инчу (нешто мање од 3 GB по квадратном центиметру). Ако упоредимо са досадашњим рекордима: то је 5 пута више него рекорд из 2010. године (ИБМ) и око 74 пута више неко траке које се обично користе при архивирању. Са таквом густином, један кертриџ, попут оних на слици горе, може садржати 185 TB података, мада Сони још није комерцијализовао ову технологију. Признаћете: веома импресивно за технологију стару више од 60 година.
Које су предности и мане:
Овакав тип складиштења се најпре користи за чување података којима се не приступа често. Брзине приступа подацима на магнетним тракама је споро када се ради о насумичном приступу (код линеарног приступа су бржи). Оно што дефинитивно одваја овај начин складиштења је цена: Примера ради, HP Ultrium 4 Data Tape C7974A, капацитета 800 GB (1.6 TB компресовано) кошта око 24$. То га чини знатно јефтинијим од класичних хард дискова (о ССД дисковима да не говоримо).
Постави коментар