Свако ко се пријави на Facebook – воли да се показује. Неко мање – неко више. Међу стотинама наших Facebook пријатеља има разних. Од оног дечка који је седео у последњој клупи… ма како се беше зове? Па све до шефа.
За профил су потребни само име и имејл адреса. Име не мора да буде право, имејл адреса не мора ништа да значи. Ипак, има чланова који желе да све буде исправно, пише "Дојче веле".
Они, не само да уносе своје право име, већ испуњавају сва могућа поља: датум рођења, пребивалиште, послодавац, број телефона, политичка и религијска оријентација… све до описа личности: рецимо омиљена боја, омиљени тип хумора…
Такви нам пишу о својим летовањима, постављају фотке, они нам дају до знања за који пол су заинтересовани, одају своје име на Skype сервису. Следи мала типологија Facebook пријатеља:
Ћутљиви
Читав концепт Facebookа се заснива на партиципацији. Неки то не схватају. Они имају профил без фотографије. Имају пријатеље, али са њима не комуницирају. То су ћутљиви посматрачи који ништа не пропуштају, али не желе и сами да допринесу. Или се плаше да нешто не пропусте или је то као у школском дворишту – немају шта да кажу, не знају ни један виц. Они су несигурни и интровертни. А с обзиром на разне глупости које могу да се прочитају на Facebook-у, можда то и није тако лош избор.
Стари друг из школе
"Дуго те није било…" Оваква порука стиже од људи са којима дуго нисмо у контакту. Најчешће су то другови из школе. Чисто онако, да се види шта је неко постигао у животу… Једна, две поруке се размене и то је обично крај. Тип старог школског друга је онај необавезни пријатељ код којег обично на профилу читамо: "Радује се уређивању новог стана". На годишњици матуре, с том особом, вероватно не бисмо проговорили ни реч.
Бивша девојка/дечко
Раније смо покушавали да им уђемо у траг претражујући Google, а данас их једноставно шпијунирамо на Facebook-у. Хтели или не, редовно сазнајемо где су "бивши" или "бивша" провели одмор, у ком граду сада живе, да ли су напокон у новој вези. Бивши дечко, односно бивша цура ођедном искрсну на фотографијама у виртуалном кругу пријатеља и некако су стално ту негде, мада би већ одавно требало да буду само сенка из прошлости. Једино што још помаже је њихово брисање са листе пријатеља. И заједно са њима избрисати и имена свих њихових пријатеља.
Шеф
То је у ствари једини професионални корисник Facebook-а. Он врло радо користи друштвену мрежу као незваничну пословну платформу. Можда је у неком приручнику прочитао да ће се убудуће скоро сви пословни контакти ионако одвијати путем Интернета. Шеф, директор или нешто слично, у свом профилу не одаје ништа приватно, али на упадљиво лежеран начин редовно извештава шта има ново у фирми. Он и у виртуелном свету остаје прави пословни човек, па и ту назире могућност за зараду и за подсећање сарадника на посао – чак и у њихово слободно време.
Родитељи
Они у ствари не знају шта је то Facebook. Или једноставно не желе да знају. Они сматрају скандалозним то што данашња младеж све о свом приватном животу одаје на Интернету. Тога некад није било, у осамдесетим, када смо још размењивали писамца са симпатијама и трачарили о свакој цури која је имала више од два дечка месечно. А данас? Данашњој деци ништа није неугодно, а многе пикантне сцене чак су и фотографски документоване. Због таквог односа према мултимедијалним новитетима, родитељи обично немају везе са Facebook-ом. А они који имају, углавном се пријављују како би видели шта се то тамо догађа. Или како би се барем путем мреже спријатељили с властитом децом.
Рођак
Могли бисте једноставно да га позовете телефоном и питате њега или њу: "Како си?". Али, ионако већ одавно знате да сестричина планира одмор у Шпанији, да је брат од тетке купио нови аутомобил и како је протекла матурско вече његовог млађег брата. Наравно, све то је пропраћено пригодним фотографијама. То једноставно значи: остати у контакту, без стварног контакта.
Прави пријатељ
У категорију "Прави пријатељ" спада онај кога већ одавно познајемо. Али ако једно пријатељство постоји већ годинама и још увек се одржава, онда је Facebook заправо непотребан. Упркос томе, само је по себи разумљиво да се и такви пријатељи спријатељују и на овом сајту. Оно што се тим путем сазнаје ионако је банално и површно, тако да се већ код следећег сусрета на кафи заборавља или се само коментарише речима: "То си ионако већ написао на Facebook-у…"
Извор: Мондо
Постави коментар