Bio je to trenutak koji je dugo čekala, a koji je već bezbroj puta proživela u mislima. Sve je bilo savršeno, čak i vreme. Nije bilo ni daška vetra, a pošto je bio maj, kalifornijski vazduh bio je posebno prijatan. Zato je Džordžeta Klemons mirne duše obukla dugačku belu venčanicu, stala na ludi kamen i rekla sudbonosno – da. Ali, kad je iznenada spazila dim kako kulja iz kuće prekoputa mesta gde se održavalo venčanje, mlada je poludela od besa. Ipak je to bio dan koji je odavno na tenane isplanirala, gde ništa nije smelo da bude prepušteno slučaju. A pošto je znala da će uskoro da dođu vatrogasci i da joj pokvare idličnu sliku venčanja, nešto je morala da preduzme. – Gde si pošla? – povikao je u neverici njen novopečeni muž, kad je Džordžeta zasukla donji deo venčanice i u visokim štiklama pohitala u pravcu požara. Mora da je to bio najčudniji dan u životu gospođe Vudvord, kada ju je ugledala na vratima svoje zapaljene kuće Džordžeta je, sa sve bidermajerom razvalila vrata, probila se kroz dim, uhvatila je pod mišku i iznela napolje. -Neću nikome dozvoliti da mi pokvari venčanje!- rekla joj je potom mlada, vidno garave venčanice i poluistopljenih cipela, i to nekoliko minuta pre nego što su došli vatrogasci i stali u red za hvatanje bidermajera.
Izvor: Politikin zabavnik
Postavi komentar