Био је то тренутак који је дуго чекала, а који је већ безброј пута проживела у мислима. Све је било савршено, чак и време. Није било ни дашка ветра, а пошто је био мај, калифорнијски ваздух био је посебно пријатан. Зато је Џорџета Клемонс мирне душе обукла дугачку белу венчаницу, стала на луди камен и рекла судбоносно – да. Али, кад је изненада спазила дим како куља из куће прекопута места где се одржавало венчање, млада је полудела од беса. Ипак је то био дан који је одавно на тенане испланирала, где ништа није смело да буде препуштено случају. А пошто је знала да ће ускоро да дођу ватрогасци и да јој покваре идличну слику венчања, нешто је морала да предузме. – Где си пошла? – повикао је у неверици њен новопечени муж, кад је Џорџета засукла доњи део венчанице и у високим штиклама похитала у правцу пожара. Мора да је то био најчуднији дан у животу госпође Вудворд, када ју је угледала на вратима своје запаљене куће Џорџета је, са све бидермајером развалила врата, пробила се кроз дим, ухватила је под мишку и изнела напоље. -Нећу никоме дозволити да ми поквари венчање!- рекла јој је потом млада, видно гараве венчанице и полуистопљених ципела, и то неколико минута пре него што су дошли ватрогасци и стали у ред за хватање бидермајера.
Извор: Политикин забавник
Постави коментар