Zašto bi se studenti išta pitali?

Da vas uputimo...

26.01.2015. - Na sednici Dekanskog kolegijuma izneti su sledeći predlozi o visini školarina za narednu školsku godinu:

• Studijska grupa Informacioni sistemi i tehnologije: 135.000 (povećanje od 5.000 + 1.000 za funkcionisanje Univerziteta)
• Studijska grupa Menadžment i organizacija: 135.000 (povećanje od 5.000 + 1.000 za funkcionisanje Univerziteta)
• Studijska grupa Informacioni sistemi i tehnologije studije na daljinu: 150.000 (povećanje od 7.000 + 1.000 za funkcionisanje Univerziteta)

Student prodekan je izneo jasan stav koji se protivi ovakvim novim  predloženim cenama i rekao da Studentski parlament neće podržati ovakva povećanja.

28.01.2015. - Na sednici Nastavno-naučnog Veća  prof. dr. Milan Martić izneo je sledeće predloge o visini školarina za narednu školsku godinu:

• Studijska grupa Informacioni sistemi i tehnologije: 130.000 din.
• Studijska grupa Menadžment i organizacija: 130.000 din.
• Studijska grupa Informacioni sistemi i tehnologije studije na daljinu: 153.000 din. (povećanje od 10.000 + 1.000 za funkcionisanje Univerziteta)

Studentski predstavnici iz redova Nastavno-naučnog Veća su izjavili da razumeju politiku fakulteta povodom troškova koje nameće Univerzitet i da je prihvatljivo da oni uđu kao stavka budžeta u cenu školarine a ne posebno da se naplaćuju (kao što je bila praksa ranijih godina), ali da Studentski parlament ne može podržati povećanje školarine za studente sa daljine i da se tome strogo protivi. Predlog studenta prodekana bio je da fakultet svoje prihode izmiri povećanjem školarine smera na master studijama: Menadžment, koji uglavnom  upisuju studenti privatnih fakulteta. 

Dekanski kolegijum je uvažio predlog studenata i Nastavno-naučno Veće je usvojilo sledeći predlog o visini školarina za narednu školsku godinu:

Osnovne studije:

• Studijska grupa Informacioni sistemi i tehnologije: 130.000 din. (povećanje od 1000 din. za funkcionisanje Univerziteta)
• Studijska grupa Menadžment i organizacija: 130.000 din. (povećanje od 1000 din. za funkcionisanje Univerziteta)
• Studijska grupa Informacioni sistemi i tehnologije studije na daljinu: 143.000 din. (povećanje od 1000 din. za funkcionisanje Univerziteta)
• Master studije: smer Menadžment: 208.000 din. (povećanje od 19.000 din.)

(Ovo je predlog nije konačan i tek treba da se usvoji na Savetu i Senatu Univerziteta u Beogradu, a zatim u Ministarstvu i konačno na Savetu fakulteta.)

02.01.2015. – Studentski parlament nas obaveštava o ovome na njihovom sajtu, a u trenutku pisanja vesti fakultet i dalje ne nalazi za shodno da nas obavesti o bilo čemu.

Iz navedenog vidimo koliko se fakultet interesuje, odnosno ne interesuje za studente i njihove potrebe. Dovoljno da povećanje školarina smatra internom odlukom, kojoj ćemo se mi prilagoti.

Ono što se ovde u stvari dešava je da fakultet ugrađuje uplatu za funkcionisanje Univerziteta u školarinu, jer su se studenti ove godine izborili da ne plaćaju tu nebulozu.

Drugog objašnjenja nema, jer argumenti (ako se tako mogu nazvati) koje fakultet navodi kao „razloge“:

• Inflacija;
• Rast cena na malo;
• Izdaci studentima (organizacije, sportisti, kejseri, debateri..) ;
• Pad vrednosti dinara;
• Neuključeni troškovi za funkcionisanje Univerziteta;

nisu razlozi već samo izgovori za još veće otimanje novca, jer:

• Inflacija - ovo je makroekonomska pojava koja jednako utiče na sve u državi, a kako se našim roditeljima, koji u najvećem broju slučajeva finansiraju školovanje, isto nisu povećavale plate (čak su i bile smanjivane), inflacija nikako ne može biti razlog za povećanje
• Rast cena na malo - šta to fakultet kupuje od potrošne robe da bi se povećavala školarina? Toalet papir?
• Izdaci studentima (organizacije, sportisti, kejseri, debateri..) - da razjasnimo, ove organizacije imaju već godinama isti broj putovanja i organizuju se isti događaji, pa samim tim ni ovo ne može da se navede kao razlog povećanje školarine. Druga strana ove priče kojom se treba posebno baviti je da se fakultet hvali uspesima ovih organizacija na sav glas, ali ne nalazi za shodno da pronađe sredstva da se ide na još takmičenja kada se već na onima na koje se ide ostvaruju odlični rezultati.
• Pad vrednosti dinara - ovo je posledica inflacije, tako da su isti izgovor su nazvali samo drugim imenom.
• Neuključeni troškovi za funkcionisanje Univerziteta – Studentski parlament nam je rekao da su sve do prošle godine ovi troškovi bili uključeni u školarinu, a da su tek prošle godine naplaćivani posebno, tako da nema razloga ne vraćati se na staro ako je sve funkcionisalo kako treba.

Interesantno je da fakultet nigde ne spominje drastično smanjenje svojih troškova. Naime, zbog smanjenja plata u javnom sektoru od 10% fakultet je smanjio svoje troškove za 51,9 miliona dinara (da, troškovi plata na FON-u su bili 518,7 miliona dinara). Kada se sa ovom cifrom uporede potencijalni prihodi od povećanja školarina studentima na osnovnim studijama, koji su odprilike 2 miliona dinara (povećanje od 1000 dinara x 2000 samofinansirajućih studenata), potreba za povećanjem istih postaje još manje jasna.

Sami razmislite o svemu, mi smo vam naveli činjenice. Do tada,

 Ne menjajte kanal, na pravom ste mestu...