Зашто би се студенти ишта питали?

Да вас упутимо...

26.01.2015. - На седници Деканског колегијума изнети су следећи предлози о висини школарина за наредну школску годину:

• Студијска група Информациони системи и технологије: 135.000 (повећање од 5.000 + 1.000 за функционисање Универзитета)
• Студијска група Менаџмент и организација: 135.000 (повећање од 5.000 + 1.000 за функционисање Универзитета)
• Студијска група Информациони системи и технологије студије на даљину: 150.000 (повећање од 7.000 + 1.000 за функционисање Универзитета)

Студент продекан је изнео јасан став који се противи оваквим новим  предложеним ценама и рекао да Студентски парламент неће подржати оваква повећања.

28.01.2015. - На седници Наставно-научног Већа  проф. др. Милан Мартић изнео је следеће предлоге о висини школарина за наредну школску годину:

• Студијска група Информациони системи и технологије: 130.000 дин.
• Студијска група Менаџмент и организација: 130.000 дин.
• Студијска група Информациони системи и технологије студије на даљину: 153.000 дин. (повећање од 10.000 + 1.000 за функционисање Универзитета)

Студентски представници из редова Наставно-научног Већа су изјавили да разумеју политику факултета поводом трошкова које намеће Универзитет и да је прихватљиво да они уђу као ставка буџета у цену школарине а не посебно да се наплаћују (као што је била пракса ранијих година), али да Студентски парламент не може подржати повећање школарине за студенте са даљине и да се томе строго противи. Предлог студента продекана био је да факултет своје приходе измири повећањем школарине смера на мастер студијама: Менаџмент, који углавном  уписују студенти приватних факултета. 

Декански колегијум је уважио предлог студената и Наставно-научно Веће је усвојило следећи предлог о висини школарина за наредну школску годину:

Основне студије:

• Студијска група Информациони системи и технологије: 130.000 дин. (повећање од 1000 дин. за функционисање Универзитета)
• Студијска група Менаџмент и организација: 130.000 дин. (повећање од 1000 дин. за функционисање Универзитета)
• Студијска група Информациони системи и технологије студије на даљину: 143.000 дин. (повећање од 1000 дин. за функционисање Универзитета)
• Мастер студије: смер Менаџмент: 208.000 дин. (повећање од 19.000 дин.)

(Ово је предлог није коначан и тек треба да се усвоји на Савету и Сенату Универзитета у Београду, а затим у Министарству и коначно на Савету факултета.)

02.01.2015. – Студентски парламент нас обавештава о овоме на њиховом сајту, а у тренутку писања вести факултет и даље не налази за сходно да нас обавести о било чему.

Из наведеног видимо колико се факултет интересује, односно не интересује за студенте и њихове потребе. Довољно да повећање школарина сматра интерном одлуком, којој ћемо се ми прилаготи.

Оно што се овде у ствари дешава је да факултет уграђује уплату за функционисање Универзитета у школарину, јер су се студенти ове године изборили да не плаћају ту небулозу.

Другог објашњења нема, јер аргументи (ако се тако могу назвати) које факултет наводи као „разлоге“:

• Инфлација;
• Раст цена на мало;
• Издаци студентима (организације, спортисти, кејсери, дебатери..) ;
• Пад вредности динара;
• Неукључени трошкови за функционисање Универзитета;

нису разлози већ само изговори за још веће отимање новца, јер:

• Инфлација - ово је макроекономска појава која једнако утиче на све у држави, а како се нашим родитељима, који у највећем броју случајева финансирају школовање, исто нису повећавале плате (чак су и биле смањиване), инфлација никако не може бити разлог за повећање
• Раст цена на мало - шта то факултет купује од потрошне робе да би се повећавала школарина? Тоалет папир?
• Издаци студентима (организације, спортисти, кејсери, дебатери..) - да разјаснимо, ове организације имају већ годинама исти број путовања и организују се исти догађаји, па самим тим ни ово не може да се наведе као разлог повећање школарине. Друга страна ове приче којом се треба посебно бавити је да се факултет хвали успесима ових организација на сав глас, али не налази за сходно да пронађе средства да се иде на још такмичења када се већ на онима на које се иде остварују одлични резултати.
• Пад вредности динара - ово је последица инфлације, тако да су исти изговор су назвали само другим именом.
• Неукључени трошкови за функционисање Универзитета – Студентски парламент нам је рекао да су све до прошле године ови трошкови били укључени у школарину, а да су тек прошле године наплаћивани посебно, тако да нема разлога не враћати се на старо ако је све функционисало како треба.

Интересантно је да факултет нигде не спомиње драстично смањење својих трошкова. Наиме, због смањења плата у јавном сектору од 10% факултет је смањио своје трошкове за 51,9 милиона динара (да, трошкови плата на ФОН-у су били 518,7 милиона динара). Када се са овом цифром упореде потенцијални приходи од повећања школарина студентима на основним студијама, који су одприлике 2 милиона динара (повећање од 1000 динара x 2000 самофинансирајућих студената), потреба за повећањем истих постаје још мање јасна.

Сами размислите о свему, ми смо вам навели чињенице. До тада,

 Не мењајте канал, на правом сте месту...