Интервју: Мад Хеад Гамес

Мад Хеад Гамес је новосадско-београдски студио за развој видео игара, основан 2011. од стране тројице колега и најбољих пријатеља Алексе Тодоровића, Ненада Томића и Уроша Бањешевића. Тим је до сада обајвио 5 мистичних авантура за портал Биг Фисх Гамес, које су биле награђиване првим местима на свету као и наградама за игру године 2012. и 2013.

"Тим велику пажњу придаје детаљима, а све је то осликано кроз јединствени стил и уз пуно рада и труда иза ког стоји оно најважније – срце свих људи укључених у пројекат, као и мало лудила," прича оснивач студија Урош Бањешевић. 

У ком тренутку сте схватили да сте способни и да желите да започнете сопствени посао и зашто сте се одлучили баш за игре? 

Нас неколико другара је кренуло да се бави прављењем игара још пре 9 година, када то нисмо могли ни назвати послом, већ пасијом према видео играма и жељом да у тој грани дигиталне уметности направимо нешто велико… На крају је то постало посао, али у исто време и помогло да постане успешан посао, јер без страсти сигурно не би били ту где јесмо. 

Колико сте времена и енергије морали да уложите у компанију пре него што сте уопште могли да започнете са почетном фазом развоја игара? 

Заправо, самим тим што у посао нисмо ушли као бизнисмени већ као група девелопера – сачињена од уметника, програмера и гаме дизајнера - прво смо заправо ужасно пуно енергије уложили у то да научимо да правимо сјајне игре, а сви аспекти који се даље могу повезати са послом су дошли природно, на неки начин као награда што смо тако дуго издржали, веровали у то што радимо и прегурали и најтеже периоде као најбољи пријатељи. Звучи филмски, а када из ове перспективе погледам уназад, заиста ми тако и изгледа. 

Колико сте били оптимистични на самом почетку, а колико сад? 

На самом почетку били смо дечачки преоптимистични, потом су уследила тешка времена у којима нам је оптимизам био пољуљан али вера није нестала, а сада са свим искуством које имамо и свим новим изазовима који долазе, могу рећи да смо још оптимистичнији него на самом почетку. Уместо страха, коначно једва чекамо нове изазове!

Шта је највећа препрека бављењу овим послом у Србији, и да ли има и неких предности у поређењу са окружењем? 

Као главну ману бих истакао непостојање адекватног школовања за било коју од позиција које су актуелне у гаме девелопменту. Код нас тренутно раде људи из потпуно различитих бранши, од архитеката, преко етнолога, математичара до сликара, и на нама је да им пружимо наше знање и искуство и од њих једноставно створимо људе који могу да се такмиче равноправно са тимовима из најразвијенијих земаља који су имали све благодети школовања у правцу развоја игара. На крају крајева, очигледно нам не иде тако лоше...учећи се људи најбрже зближавају и постају више породица него само колеге. 

Са друге стране, код нас очигледно стандард није на нивоу најразвијенијих држава, што као позитивну страну има да страни издавачи у нама виде најбољи однос уложеног новца и знања и труда уложеног у наше пројекте. 

Када је конкуренција у питању, како изгледа ситуација код нас, а како у свету и да ли она уопште постоји и да ли је то добра ствар? 

Са задовољством можемо да констатујемо да се у односу на период пре девет година ситуација на домаћем тржишту драматично променила... Од момента у ком смо практично потпуно усамљени били на мапи српског развоја игара, до тога да имамо гомилу примера јако успешних и тимова и игара са наших простора. Конкуренција никада не може бити лоша, гура те напред, даје ти идеје и покреће те да напредујеш. Са друге стране, с обзиром да смо прошле године освојили награду Wорлд'с Бест Цасуал Девелопер оф 2013, тренутно смо само фокусирани на то да ту награду одбранимо и ове године, и зашто да не, и конкуренцију и пријатеље са ових простора инспиришемо да сви заједно будемо све бољи из године у годину. 

Да ли постоји разлика између прављења класичних игара и оних намењених игрању на интернету? 

Иза креације сваке игре је потпуно другачији и мисаони и реализациони процесс… Правити игру за другачију циљну групу, игру другог жанра, или игру која је предвиђена да се игра преко другог медија махом изискује потпуно другачију организацију тима, али на крају крајева, све се своди на забаву. Било да правите игру за децу или одрасле, повремене или загрижене играче, интернет или играње са свог рачунара - једина монета успеха је забава коју сте пружили играчима.

Да ли је потребно правити компромис између графике и изгледа игре на рачун игривости и колико тога је потребно жртвовати зарад општег задовољства особе која ће игру играти? 

Игра мора да буде једно заокружено мултимедијално искуство које је добро онолико колико му је најслабија карика јака. Наше игре су и проглашаване најбољим играма у жанру на свету већ две године уназад јер ни један аспект игре нисмо препустили случају – на играма су радили сјајни цртачи, 3д моделери, програмери, музичари и гаме дизајнери, сви су дисали као један, и створили кохерентну целину за коју људи који одиграју игру само желимо да помисле – "Ово је било једно дивно искуство." 

Да ли мислите да можете да будете конкурентни, наметнете се и опстанете на тржишту којим доминирају игре великих студија, посебно када је велики број компанија то такође пробао али није успео? 

Филозофија којом се водимо још од оснивања студија је била да идемо корак по корак, увек грабећи таман толико већи залогај од онога што можемо да сажваћемо, да на том путу много тога научимо, узнапредујемо и у жанру у ком смо тренутно направимо нешто што ће бити признато на светском нивоу. Са те стране смо више него конкурентни, а самим тиме и градимо себи позицију да будемо конкурентни у будућности и много већим студијима на још већим пројектима. 

Како уопште изгледа радити у једном развојном студију у Србији наспрам сличних у свету и да ли је уопште могуће направити паралелу са компанијама као што је Гугл када је радна средина у питању? 

Код нас је, што би рекли запослени, јаааако интензивна атмосфера, у најпозитивнијем смислу... А мислим да је чак и то деминутив за то колико се забављамо и уживамо на послу. За разлику од Гугла и студија за развој игара који копирају њихов начин пословања, ми смо мало побегли од корпоративног уређења и трудили се да останемо више налик породици (врло лудој породици, додао бих). Студио је настао из огромног другарства нас тројице оснивача, а желели смо да сви осете како је лепо радити са људима које обожавате, на пројектима у којима уживате. Мислим да нам јако добро иде.

Да ли прављење игара у Србији може да буде фулл тиме посао или ипак поред тога мора да постоји и други, "прави" посао? 

Хах, ово је налик причи у ком је једна комшиница од 70ак година питала Ненада, једног од оснивача и мог најбољег друга чиме се бави...он рекао прављењем видео игара а она одговорила "Добро, бар нешто да се ради... ". Ј 

Наравно да може, упркос томе што је ширим масама то и даље страно. Оно што желимо да поручимо свима које и овај текст бар мало заинтригира је, да било ко кожели да се упозна са процесом прављења игара, са тимом, и са генерално атмосфером унутар Мад Хеад Гамеса, може слободно да нам се јави, најави када би дошао и дружење може да почне. Уживамо у ширењу свести о видео играма као нечему што заиста може и у Србији да буде животни позив. Само, ко год жели да сврати, мора да обећа да је бар упола луд колико и ми :). 

Да ли сте у прилици да посећујете манифестације као Гаме Јам и колико вам та интеракција са другим људима у гејмингу помаже у вашем раду? 

На протеклом Хакатону у организације Стартит смо били ментори тимовима који су радили на развоју апликација, сјајно се провели и остали у контакту са много студија који нас и дан данас зивкају код њих и на дружење и на саветовање око њихових нових пројеката. 

Управо у овим тренуцима држимо предавања сваке недеље деци на Комп Кампу крај Новог Сада, правећи можда нове мале девелопере који ће Србију још више урезати на карти светског развоја игара..и ти клинци су невероватни! 

Такође, на управо завршеном Еxит фестивалу смо били као и прошле године прва ИТ компанија која је имала свој штанд на којем су људи могли да се друже са нама, играју наше игре и освоје награде, те су и дешавања на нашем штанду била прилично луда и интензивна, осликавајући студио у најбољем светлу. Једноставно, свака интеракција и са другим девелоперима, али и са публиком, свакако је више него забавна, а неретко се много тога из њих може и научити.

Каква је ситуација у Србији када су девелопери у питању и да ли можемо да кажемо да не заостајемо за водећим студијима у свету? 

Наравно да увек може боље, али мислим да крупним корацима грабимо напред. Многа имена са ових простора су већ нашироко позната у свету, па чак и ми сами имамо много више публицитета ван наше земље него у самој Србији. Као што споменусмо, освојили смо неколико највиших признања из света гаме девелопмента, што само може бити потврда да Срби заиста могу да ураде велике ствари. Као што сам првог дана веровао у то да ћемо успети да опстанемо, и годинама касније се то обистинило, и сада верујем – урадићемо нешто велико. 

Како видите будућност ваших игара и саме компаније? 

Тренутно се студио базира претежно на изради такозваних ХОПА (хидден објецт пуззле адвентуре) игара, и на сарадњи са нашим издавачем Биг Фисх Гамесом. Иако су нам они издавач, целокупан производ од нуле креирамо ми – од почетне идеје, преко цртања, смишљања, програмирања, па све до музике и гласова. Све игре које смо до сада издали (Рите оф Пассаге, Неверталес, Цаденза) су биле првопласиране на листи најбољих игара, прве две биле игре године 2012 и 2013, и осећамо да коначно знамо како да понављамо успех. Самим тим, како наш мото каже – ако нам је превише лагано, значи да нешто не радимо како треба. Осећамо да је време за нове изазове, и и поред тога што остајемо и даље већински на оваквим мистичним авантурама какве смо до сада радили, крећемо у много веће и занимљивије пројекте, које се надамо да чемо скоро у неком новом тексту и вашим читаоцима моћи да покажемо, сигуран сам да ће им бити врло интересантно. У сваком случају, следећа година је велика година за нас.

Извор: www.b92.net