Dobili smo mail od koleginice Fonovke za koji nismo mogli da pronađemo adekvatan odgovor pa vas molimo za pomoć.
Drage Puškice,
Iskoristiću ovaj sramotno mali prostor (koji je dat u onoj anketi, a koji sam izbegla) da iskažem moje najiskrenije mišljenje i najdublja razmatranja, a vi to možete čitati, distribuirati i eksploatisati kako vam odgovara.
Da li treba psiholog FON-ovcima? Ima tu šaka jada koja bi ga i posetila, al da ga zabijete negde dole kod Odlučivanja ili eventualno u neki novoiskopani jarak ili novoizgrađenu pećinu (za koju garantujem da postoji), kad je već to u modi. No, šalu na stranu, ima tu nekoliko ljudi kojima zaista treba psihološka pomoć, a pritom ne mislim to pogrdno, već stvarno ima onih što su „sami na ovom svetu“, nisu se pronašli medj narodom ili eventualno žive asocijalni život. Sa neke, nazovi - psihološke strane, od takvih se ne očekuje da posete ni tu jednu, je l te, kvalifikovanu osobu, ali začudila bi vas statisktika, koju sam jednom ispratila (ne bih znala kojom prilikom i zašto), koliko takvi ljudi nalaze utočište kod psihologa. Ammm.... psihologa sa faxa. Nema tu mnogo polemike, psiholog ima svrhu, ima zanat, ima znanje i ima kredibilitet...da postoji na cenjenom FON-u. Ono što zapravo treba da nas brine jeste na koji način ga ispromovisati, jer sve se može ispromovisati. Može čak i brend da postane! Možda da pitamo Vesnu? Jok, rešićemo sami, i ona bi mogla da bude ciljna grupa gorepomenutom gospodinu, ili gospoDži. Elem, kad sam već ušla u analizu i sintezu, okupirala spreadsheet koji se proširio na 2324 ćelije, daj da onda još malo posolim vam pamet.
Počeću od sebe, pravog (Matić-Jakšić- štagod bi bila ponosna) representative-a korporativnih devojčica, svesnih sebe, drugih, background-a, brenda studenta FONa, statusa koji zavređujemo. FONovo osoblje me naučilo svemu i svačemu, a naaajviše tome kako da budem jaka, kad da budem slaba, kako da se snadjem i kako da budem umereno i prijatno ambiciozna. Ili je to možda bila moja majka, ne znam. No, da ne ulazim u samopsihoanalizu, za koju apsolutno nisam kredibilna, vratiću se fakultetu. I zaključak je vrlo jasan i manje-više kratak:
Aaaalo rodjaci, završim ovaj FON, osećam se kao Bog/inja i onda ne znam gde da podjem i gde da dodjem, ne znam da li da se bavim web dizajnom, HR-om, marketingom, kvalitetom, sanjam ISO standarde, sanjam SWOT analize, sanjam Vesnu i Lazovića, a o VBA kako mi sprema omlet sa šunkom da ne pričam. Ustaneš ujutru, natečen od haosa, preopterećen svim ludilima koji su te snašli, okružen ljudima koji su ti drugari, a ustvari kalklišu dal ćeš im trebati u životu (čemu nas, inače, otvoreno uče na FON-u) i pitaš se „kuda sada?“! Najveći haos u glavi pred kraj faxa, ili na tim završnim godinama. Smore te svi redom da treba da puniš CV i kreneš da ga puniš i onda odeš na intervju i HR dotične kompanije ti otvoreno kaže da odeš kući da se pronađeš pa da se javiš. Dodješ kući i kreneš da se tražiš. I tražiš se. I tražiš. I u prokleti nedogled. Uopšte ne razmišljam ni o čemu svetovnom, već samo i isključivo o građenju karijere, smislu života u poslu, pakao opšti!
Volela bih kad bi ovo moglo da se stavi na glasanje. Sve ovo moje. Garantujem da bi se bar 70% složilo sa mnom. A pitanje glasi:
- Guru (duhovni vođa, Tibetanac u duši i srcu, da meditiraš svaki dan, po 4 puta)
- KungFu majstor (da se biješ sa dušmanima, ovde to, inače, prolazi)
- Psiholog (fina žena sa dugom kosom, okruglim naočarima i osmehom šteneta, a u suštini je zabole)
- Psihijatar (naziv plaši)
- Savetnik za karijeru (inače upoznala sam ih mali milion, svi su bića bez poente svog mesta u univerzumu)
- Ili, jednostavno, da nastavimo ovako kako nam je sudjeno.
Ipak, juče sam srela nastavnicu engleskog iz osnovne škole, i rekla joj da se „kunem u FON“. I da dete treba tamo da pošalje. Možda je ipak sve ok.
P.S. Niko tog psihologa na FON-u neće posetiti, previše smo mi istrenirani.
Peace!
Ako nešto nije jasno: [email protected]
Lep pozdrav kolegama,
KF
Kako bismo izašli u susret koleginici, objavili smo traženu anketu, pa nam pomozite da donesemo odluku o ... ovome.
Postavi komentar