Добили смо маил од колегинице Фоновке за који нисмо могли да пронађемо адекватан одговор па вас молимо за помоћ.
Драге Пушкице,
Искористићу овај срамотно мали простор (који је дат у оној анкети, а који сам избегла) да искажем моје најискреније мишљење и најдубља разматрања, а ви то можете читати, дистрибуирати и експлоатисати како вам одговара.
Да ли треба психолог ФОН-овцима? Има ту шака јада која би га и посетила, ал да га забијете негде доле код Одлучивања или евентуално у неки новоископани јарак или новоизграђену пећину (за коју гарантујем да постоји), кад је већ то у моди. Но, шалу на страну, има ту неколико људи којима заиста треба психолошка помоћ, а притом не мислим то погрдно, већ стварно има оних што су „сами на овом свету“, нису се пронашли медј народом или евентуално живе асоцијални живот. Са неке, назови - психолошке стране, од таквих се не очекује да посете ни ту једну, је л те, квалификовану особу, али зачудила би вас статисктика, коју сам једном испратила (не бих знала којом приликом и зашто), колико такви људи налазе уточиште код психолога. Аммм.... психолога са фаxа. Нема ту много полемике, психолог има сврху, има занат, има знање и има кредибилитет...да постоји на цењеном ФОН-у. Оно што заправо треба да нас брине јесте на који начин га испромовисати, јер све се може испромовисати. Може чак и бренд да постане! Можда да питамо Весну? Јок, решићемо сами, и она би могла да буде циљна група горепоменутом господину, или госпоЏи. Елем, кад сам већ ушла у анализу и синтезу, окупирала спреадсхеет који се проширио на 2324 ћелије, дај да онда још мало посолим вам памет.
Почећу од себе, правог (Матић-Јакшић- штагод би била поносна) репресентативе-а корпоративних девојчица, свесних себе, других, бацкгроунд-а, бренда студента ФОНа, статуса који завређујемо. ФОНово особље ме научило свему и свачему, а нааајвише томе како да будем јака, кад да будем слаба, како да се снадјем и како да будем умерено и пријатно амбициозна. Или је то можда била моја мајка, не знам. Но, да не улазим у самопсихоанализу, за коју апсолутно нисам кредибилна, вратићу се факултету. И закључак је врло јасан и мање-више кратак:
Аааало родјаци, завршим овај ФОН, осећам се као Бог/иња и онда не знам где да подјем и где да додјем, не знам да ли да се бавим веб дизајном, ХР-ом, маркетингом, квалитетом, сањам ИСО стандарде, сањам СWОТ анализе, сањам Весну и Лазовића, а о ВБА како ми спрема омлет са шунком да не причам. Устанеш ујутру, натечен од хаоса, преоптерећен свим лудилима који су те снашли, окружен људима који су ти другари, а уствари калклишу дал ћеш им требати у животу (чему нас, иначе, отворено уче на ФОН-у) и питаш се „куда сада?“! Највећи хаос у глави пред крај фаxа, или на тим завршним годинама. Сморе те сви редом да треба да пуниш ЦВ и кренеш да га пуниш и онда одеш на интервју и ХР дотичне компаније ти отворено каже да одеш кући да се пронађеш па да се јавиш. Додјеш кући и кренеш да се тражиш. И тражиш се. И тражиш. И у проклети недоглед. Уопште не размишљам ни о чему световном, већ само и искључиво о грађењу каријере, смислу живота у послу, пакао општи!
Волела бих кад би ово могло да се стави на гласање. Све ово моје. Гарантујем да би се бар 70% сложило са мном. А питање гласи:
- Гуру (духовни вођа, Тибетанац у души и срцу, да медитираш сваки дан, по 4 пута)
- КунгФу мајстор (да се бијеш са душманима, овде то, иначе, пролази)
- Психолог (фина жена са дугом косом, округлим наочарима и осмехом штенета, а у суштини је заболе)
- Психијатар (назив плаши)
- Саветник за каријеру (иначе упознала сам их мали милион, сви су бића без поенте свог места у универзуму)
- Или, једноставно, да наставимо овако како нам је судјено.
Ипак, јуче сам срела наставницу енглеског из основне школе, и рекла јој да се „кунем у ФОН“. И да дете треба тамо да пошаље. Можда је ипак све ок.
П.С. Нико тог психолога на ФОН-у неће посетити, превише смо ми истренирани.
Пеаце!
Ако нешто није јасно: корпоративнафоновка@гмаил.цом
Леп поздрав колегама,
КФ
Како бисмо изашли у сусрет колегиници, објавили смо тражену анкету, па нам помозите да донесемо одлуку о ... овоме.
Постави коментар