Prvi ispitni rok se polako približio, a neki od hroničnih problema FON-a, koji kako godine prolaze poprimaju sve veće dimenzije, u ovom trenutku su najbolje osetni. Današnji redovi za temu imaju stare probleme na smeru ISiT, probleme koji se odnose na nekonzistentnu i nelogičnu organizaciju celog modula, a koji su u ovom trenutku najosetniji na trećoj godini, gde studenti od početka semestra imaju problem sa predmetom Računarske mreže i telekomunikacije.
Javna je tajna da postoji dugogodišnja praksa da se projektni radovi na ovom predmetu plaćaju, odnosno da ih u ime studenata za ozbiljan novac izrađuju svršeni studenti FON-a i drugih fakulteta. Već godinama ovaj predmet slovi za jedan od težih na ISiT-u, iako su planom nastave predviđena samo osnovna znanja o mrežnim arhitekturama i protokolima. Ove godine, zahvaljujući tome što je katedra zakomplikovala sistem ocenjivanja, stanje je bilo još gore. Ali, ako taj predmet uključuje samo osnovna „mrežna znanja“, zašto već tradicionalno postoji problem u vezi sa ovim predmetom?
Godinu dana ranije pohađa se jedini „čisto“ informatičarski i programerski predmet u prve dve godine studija na ISiT-u: Principi programiranja. Organizacija ovog premeta ima jedan veliki propust – studenti se oslobađaju učenja sintakse, ali se previđa da zbog prepisivanja i „nalepljivanja“ iz Praktikuma izostane i savladavanje programske logike. Dodajmo na ovo i ograničen fond časova, pa činjenica da ogroman procenat studenata u treću godinu uđe bez fundamentalnog poznavanja programiranja više nije toliko šokantna. Ovo nije ničija krivica, prosto je takav sistem.
U drugoj godini su i Strukture podataka i algoritmi, predmet za koji studente zbog užasno loše nastavne pripreme spremaju članovi FONIS-a.
Svi ostali informatički predmeti, uključujući i prvi pravi kontakt sa projektovanjem IS (Baze podataka, PIS), nalaze se u poslednja tri semestra studija, pa nije ni čudo što se mnogi „sapletu“ na Mreže u prvom semestru treće godine. U istom semestru je i Elektronsko poslovanje, ali je reč o daleko lakšem i instinktivnijem gradivu, uz zaista fenomenalnu organizaciju katedre, čime su otklonjeni svi mogući problemi. Još jedan „saplitač“ su i Programski jezici, predmet koji je objektivno govoreći vrlo jednostavan i vrlo neophodan, ali na koji studenti dolaze nedovoljno pripremljeni.
A kakva je situacija sa ostatkom modula?
Ništa manje nelogična. Uzmimo za primer Softverske paterne, predmet koji bi se morao svrstati u neophodne, a koji je izborni na četvrtoj godini. Uzmimo za primer to da se prvi ozbiljan kontakt sa internet tehnoogijama, višenitnim programiranjem, strukturama podataka i fizičkom realizacijom IS ostvaruje tek u četvrtoj godini. Čest je komentar onih koji upišu četvrtu godinu ISiT-a da bi bilo daleko bolje kada bi izborni predmeti bili obavezni i obrnuto.
Pa dobro, šta se dešava sa ISiT-om? Znamo da će neko jedva čekati da nam dobaci par lepih reči na račun naših čestih kritika, ali izgleda kao da fakultet mnogo više pažnje posvećuje marketinškim aktivnostima i dekoraciji nego suštinskim stvarima, čime se posredno ubija konkurentnost FON-ovih informatičara. Da ni ne počinjemo priču o tome kako zbog svih gore navedenih nelogičnosti studenti imaju znatno otežan (ali ne smisleno, već neopravdano otežan) put kroz fakultet.
I tako, pišući ove brojne redove ne možemo, a da se ne zapitamo: Hoćemo li dočekati dan da studente informatici kvalitetno uče i nastavnici, ili će to ostati posao za studentske organizacije?
Za kraj želimo sreću onima koji u januaru polažu Računarske mreže. Izgleda da je sreća jedino sa čime FON-ov informatičar može ući u treću godinu studija.
Postavi komentar