Први испитни рок се полако приближио, а неки од хроничних проблема ФОН-а, који како године пролазе попримају све веће димензије, у овом тренутку су најбоље осетни. Данашњи редови за тему имају старе проблеме на смеру ИСиТ, проблеме који се односе на неконзистентну и нелогичну организацију целог модула, а који су у овом тренутку најосетнији на трећој години, где студенти од почетка семестра имају проблем са предметом Рачунарске мреже и телекомуникације.
Јавна је тајна да постоји дугогодишња пракса да се пројектни радови на овом предмету плаћају, односно да их у име студената за озбиљан новац израђују свршени студенти ФОН-а и других факултета. Већ годинама овај предмет слови за један од тежих на ИСиТ-у, иако су планом наставе предвиђена само основна знања о мрежним архитектурама и протоколима. Ове године, захваљујући томе што је катедра закомпликовала систем оцењивања, стање је било још горе. Али, ако тај предмет укључује само основна „мрежна знања“, зашто већ традиционално постоји проблем у вези са овим предметом?
Годину дана раније похађа се једини „чисто“ информатичарски и програмерски предмет у прве две године студија на ИСиТ-у: Принципи програмирања. Организација овог премета има један велики пропуст – студенти се ослобађају учења синтаксе, али се превиђа да због преписивања и „налепљивања“ из Практикума изостане и савладавање програмске логике. Додајмо на ово и ограничен фонд часова, па чињеница да огроман проценат студената у трећу годину уђе без фундаменталног познавања програмирања више није толико шокантна. Ово није ничија кривица, просто је такав систем.
У другој години су и Структуре података и алгоритми, предмет за који студенте због ужасно лоше наставне припреме спремају чланови ФОНИС-а.
Сви остали информатички предмети, укључујући и први прави контакт са пројектовањем ИС (Базе података, ПИС), налазе се у последња три семестра студија, па није ни чудо што се многи „саплету“ на Мреже у првом семестру треће године. У истом семестру је и Електронско пословање, али је реч о далеко лакшем и инстинктивнијем градиву, уз заиста феноменалну организацију катедре, чиме су отклоњени сви могући проблеми. Још један „саплитач“ су и Програмски језици, предмет који је објективно говорећи врло једноставан и врло неопходан, али на који студенти долазе недовољно припремљени.
А каква је ситуација са остатком модула?
Ништа мање нелогична. Узмимо за пример Софтверске патерне, предмет који би се морао сврстати у неопходне, а који је изборни на четвртој години. Узмимо за пример то да се први озбиљан контакт са интернет техноогијама, вишенитним програмирањем, структурама података и физичком реализацијом ИС остварује тек у четвртој години. Чест је коментар оних који упишу четврту годину ИСиТ-а да би било далеко боље када би изборни предмети били обавезни и обрнуто.
Па добро, шта се дешава са ИСиТ-ом? Знамо да ће неко једва чекати да нам добаци пар лепих речи на рачун наших честих критика, али изгледа као да факултет много више пажње посвећује маркетиншким активностима и декорацији него суштинским стварима, чиме се посредно убија конкурентност ФОН-ових информатичара. Да ни не почињемо причу о томе како због свих горе наведених нелогичности студенти имају знатно отежан (али не смислено, већ неоправдано отежан) пут кроз факултет.
И тако, пишући ове бројне редове не можемо, а да се не запитамо: Хоћемо ли дочекати дан да студенте информатици квалитетно уче и наставници, или ће то остати посао за студентске организације?
За крај желимо срећу онима који у јануару полажу Рачунарске мреже. Изгледа да је срећа једино са чиме ФОН-ов информатичар може ући у трећу годину студија.
Постави коментар