Београд је у суштини најскупљи град у поређењу са престоницама у региону. Поређење просечних плата и цена основних животних намирница у Љубљани, Загребу, Сарајеву, Будимпешти, Подгорици, Скопљу и Београду побија изјаву премијера Цветковића који је пре три дана тврдио управо супротно - да смо најјефтинији.
„Тржиште Србије је у потпуности снабдевено свим производима, а цене основних артикала из потрошачке корпе најниже су у Београду у поређењу са Љубљаном, Загребом, Сарајевом, Будимпештом, Подгорицом, Букурештом и Софијом”, казао је премијер оцењујући рад Владе. Међутим, оно што је премијер заборавио да помене јесу подаци о просечним примањима становника ових градова, односно да се најмање зараде исплаћују управо у Србији, што значи да нам је куповна моћ у односу на суседе знатно нижа.
Осим тога, оцена премијера да су цене у Србији најниже у региону прилично је паушална и није тачна, будући да су цене свињетине у Будимпешти ниже него у Београду, да јефтиније млеко од нас пију становници Скопља, Будимпеште и Подгорице, да је сунцокретово уље јефтиније у Скопљу, Сарајеву и Подгорици, да јефтинији хлеб једу грађани Скопља, а да се за шећер мање плаћа у главном граду Македоније или у Подгорици. Брашно код нас кошта колико и у Будимпешти, а јаја су јефтинија у Скопљу и Будимпешти. Из овог се лако може закључити да цене хране у Србији нису најниже него су у златној средини.
Када се овај ниво цена посматра кроз просечне зараде, није тешко израчунати да грађани Србије са својим примањима могу да пазаре најмање. Тако, на пример, Словенци који месечно зарађују у просеку око 900 евра месечно за своју плату могу да пазаре рецимо 1.184 литра млека, или 141 килограм јунетине, или 532 литра уља или 1.085 килограма шећера. Хрвати за своју зараду која на месечном нивоу у просеку износи око 725 евра могу купити 953 килограма шећера, или 929 литра млека, или 409 литара уља, док се у Србији за једну просечну плату, која према последњим подацима Републичког завода за статистику износи 327 евра, може пазарити 245 литара уља, или 53 килограма јунетине, свега 441 литар млека или 536 килограма шећера.
Још горе је то што је оцена премијера коју је изнео на отвореном делу седнице Владе заправо пресек поређења цена у региону који је у фебруару јавности презентовао Савез економиста Србије. Међутим, и тада су из поређења изостале просечне зараде.
А од тада је у Србији дошло до низа поскупљења. Не само да су расле цене хране него су скочиле и цене воде, мобилне телефоније, али и горива, које је од почетка године поскупљивало чак 10 пута узастопно.
Тако смо постали шампиони у ценама бензина и дизела у региону, док су Европи по ценама горива испред нас само развијене земље попут Немачке и Француске.
Када се ови подаци имају у виду лако је закључити да је Београд јефтин само за европске плате, док се са нашим просечним зарадама и тренутним ценама живот у Србији своди на голо преживљавање.
Извор: Блиц
Постави коментар