Универзитет у Београду, наш најстарији и највећи универзитет обележиће 13. септембрa 206 година постојања.
На свечаности у Капетан-Мишином здању, где је смештен Ректорат УБ, биће додељене награде најбољим студентима и признања новоизабраним професорима емеритусима.
Дан Универзитета обележава се у знак сећања на тај датум из 1808. године, када је Доситеј Обрадовић, главни "надзиратељ" - управник училишта, министар просвете одржао прво предавање у тадашњој Високој школи, која је радила до 1813. године.
Две године касније, Доситеј отвара Богословију, а након што Турци пале импозантну библиотеку Београдског училишта 1813. године, уследило је повлачење Високе школе у Крагујевац и оснивање тамошњег Лицеја 1838. године. Лицеј је премештен у Београд 1841. године, а 1863. године се трансформише у Велику школу.
Са три факултета (Правни, Филозофски и Технички), Велика школа је смештена у зграду коју је један од најпознатијих Срба тога доба, Миша Анастасијевић, поклонио свом отечеству, где је данас Ректорат. Доношењем првог Закона о Универзитету 1905. године, Велика школа је проглашена за Универзитет у Београду. Законом донетим исте године зајамчена је аутономија универзитета и прокламовано да су наставници "слободни у излагању".
Године 1920. основана су још три нова факултета, Медицински, Богословски и Пољопривредни, а у међувремену и остале установе.
Универзитет је прекинуо рад 1941. године, када је земља окупирана немачке војске, а после ослобођења, под окриљем београдског Универзитета образовали су се универзитети у Новом Саду, Нишу, Приштини, Крагујевцу...
Од краја педесетих година организоване су постдипломске студије за стицање академског назива магистра наука, који је од 1966. године постао предуслов за пријављивање докторске дисертације.
Универзитет је данас у чланству Европске и Међународне асоцијације универзитета, а укључио се и у различите облике међууниверзитетске сарадње.
Постави коментар