Већина пореских закона у Србији биће темељно претресена с обзиром на то да је добар део правила по којима грађани плаћају намете држави неправедан и мимо светске праксе. Уместо општег повећања ПДВ, треба очекивати измене само за неку робу, као што су рачунари и замрзнута храна. Како „Блиц“ сазнаје, реч је о пребацивању ове робе са опорезивања по стопи од осам на 18 одсто, а ако се ова мера примени, могуће је да се листа производа који су на списку опорезивања по осам одсто додатно смањи.
Интересантно је да је порез на дода¬ту вредност пре две године спуштен са 18 на осам одсто за рачунаре како би се подстакао развој сектора информационих технологија. У овој години промет рачунара и рачунарске опреме у односу на лани мањи је за око 35 одсто, мада је ситуација нешто боља у последњем тромесечју.
Веселин Јевросимовић, власник „Ко¬мтрејд групе“, каже за „Блиц“ да му је познато да се размишља о враћању пореске стопе на 18 одсто.
- С обзиром на тренутну ситуацију, не би било добро да до тог повећања дође до краја ове године, будући да је 2009. за информатичку Србију била катастрофално лоша. Додатно повећање ПДВ свакако би се прелило на крајње потрошаче, што би погоршало резултате промета у ИТ сектору у овој години - каже Јевросимовић.
Правило је, иначе, такво да свако повећање пореза носи са собом ризик од преласка дела привреде у сиву зону. Уз то, свако повећање овог пореза на крају осети крајњи потрошач, а када би се повећале пореске стопе за све производе, погурала би се инфлација. Када расте ПДВ, произвођачи за исти тај проценат дижу цене робе и услуга и опет се све сваљује на потрошача. Међутим, ако би се селективно применило повећање ПДВ, што се најављује као могућа варијанта, то не би било тако драматично. Бар не за све.
- Примена селекције у избору добара, односно услуга чији ће промет бити опорезован по вишој стопи у односу на тренутно прописану је боља алтернатива у односу на опште повећање. Ово првенствено важи са аспекта анализе могућих негативних социјалних ефеката које може да донесе - каже Јована Стојановић, виши порески менаџер у консултантској кући „Прајсвотерхаус Куперс консалтинг“.
Не треба заборавити и да је у појединим законима о ПДВ замрзнута храна, на пример, опорезована по вишој, док је негде она на списку робе на коју се плаћа нижа стопа пореза. Такође, ни повећање пореске стопе на рачунаре не би било мимо европских правила, мада се у Црној Гори и Македонији, рецимо, на промет рачунара плаћа нижа стопа ПДВ.
Закон о ПДВ је у највећој мери усаглашен са европском праксом и руковођена овим принципом, власт нема пуно маневарског простора.
То се не може рећи за порез на имовину, код којег на папиру постоји неколико пореских стопа, али 99 одсто грађана плаћа ону најнижу - од 0,4 одсто. То би значило да у Србији нико нема кућу, стан или плац вреднији од 65.000 евра!
С обзиром на то да је 2010. све ближе, а да нема конкретних договора о пореској реформи, измене пореза на доходак, који ће такође доћи на ред, баш као и свих осталих пореза треба очекивати од 2011. године. Код будућег опорезивања плата увешће се или две пореске стопе од 10 и 20 одсто за плате до 40.000 динара и преко овог износа уз ослобођење близу 10.000 динара, или једна пореска стопа од 15 одсто. Овај порез тренутно се плаћа по стопи од 12 одсто и уз ослобођење од 6.000 динара, а нови обрачун требало би да буде повољнији за оне са мањим примањима.
Извор: Блиц
Постави коментар