Osim što menja svet, tehnologija takođe utiče na ljudsku fiziologiju. Čini da razmišljamo drugačije, osećamo drugačije, čak da sanjamo drugačije nego nekad. Utiče na naše pamćenje, pažnju, i ciklus spavanja. Ovo se pripisuje fenomenu koji se naziva neuroplastija, ili drugim rečima, sposobnost mozga da promeni ponašanje na osnovu novih iskustava. U ovom slučaju, to je obilje informacija koje nam Internet i interaktivne tehnologije nude.
Mišljenja o ovome su podeljena. Neki eksperti za kognitivnu psihologiju hvale efekte tehnologije na mozak, ističući njenu sposobnost da organizuje naše živote i oslobodi nas nepotrebnog razmišljanja. Drugi se plaše da je tehnologija oslabila moć naše pažnje i učinila nas manje kreativnima i nestrpljivima kada god je potrebno uraditi nešto nevezano za digitalne tehnologije.
Svaka studija i mišljenje po ovom pitanju su podložni sumnji i raspravi, mada nas vode bliže zaključcima kako tehnologija može iz korena promeniti naše umove. Predstavićemo nekoliko ozbiljnijih promena u našem ponašanju i razmišljanju do koje je došlo usled razvoja tehnologije.
1. Sanjamo u boji
Televizija utiče na našu psihu toliko snažno, da čak može da utiče na naše snove. 2008. godine, studija sprovedena na Dandi univerzitetu, u Škotskoj, otkrila je da ljudi stariji od 55 godina, koji su odrasli u vremenu crno-bele televizije, bili skloniji da sanjaju crno-bele snove. Mlađi učesnici, odrasli u dobu televizije u boji, gotovo uvek su imali snove u boji. Američka asocijacija psihologa je potvrdila ove rezultate 2011. godine.
2. Doživljavamo FOMO
Iako su „naučni“ izveštaji novinskih listova često na nivou anegdota, izveštaj Njujork Tajmsa o FOMO (Fear of missing out), ili „Strah od propuštanja“ zvuči sasvim realno.
Pre ere Instagrama i Facebooka, ljudi koji bi odlučili da potroše mirno subotnje veče kod kuće uz čašu vina i knjigu, mogli bi osetiti blagu grižu savesti zbog toga što nisu izašli negde u provod. Međutim, zahvaljujući društvenim medijima, ovaj osećaj je praćen slikama i postovima kafa, večera, žurki i sličnog. Čak i ako ništa od ovoga nisu aktivnosti koje su vam zabavne, sigurno ćete prepoznati osećaj griže savesti: „Zar ne bi trebalo da radim nešto drugo sada?“. Ovaj osećaj je FOMO.
Jedna studija je došla do zaključka da slike hrane i pića na Instagramu i Pinterestu čine da vam se vaš obrok čini manje ukusnim nego što zapravo jeste.
3. Fantomska vibracija
Česta pojava je da nam se čini da nam telefoni zvone, iako to nije slučaj. Časopis Računari i ljudsko ponašanje je 2012. godine objavio studiju gde je 89% ispitanika potvrdilo da su imali osećaj vibracija (fizički osećaj, da im telefon vibrira) iako to nije bio slučaj. Ovo se dešavalo bar jednom u dve nedelje.
Jedan psiholog je ovo objašnjavao time da mozak može neke fizičke osećaje, poput svraba, pogrešno da protumači kao vibracija telefona. „Nešto u vašem mozgu se okida drugačije nego pre samo nekoliko godina“, izjavio je.
Iako niko nije posebno zabrinut fanotmskim vibracijama, jer je ovo više neugodnost nego psihološki problem, ipak je pomalo jezivo.
4. Nesanica
Mnogi ljudi danas su se navikli da se uspavljuju uz epizodu omiljene serije ili filma. Drugi pred spavanje čitaju knjige na nekom elektronskom uređaju. Međutim, ove aktivnosti pred spavanje zapravo mogu da nam pokvare san.
Naučnici sumnjaju da svetlo koje emituju elektronski uređaji stvaraju zbrku sa našim unutrašnjim osećajem za dnevno svetlo i mrak, i da utiču na hormone koji se luče pred spavanje. Izloženost jakoj svetlosti može zavarati mozak da misli da je još uvek dan, i može uticati na unutrašnji sat koji reguliše spavanje. Oči su posebno osetljive na plavičasto svetlo koje ekrani emituju. Ovo svetlo odlaže spavanje, i posebno pogađa one koji boluju od insomnije.
5. Naše pamćenje nije sjajno, a ni pažnja
U vremenima pre tehnološke revolucije, mehaničko učenje je bilo jako cenjeno. Učenici su bili u stanju da recituju čitave knjige iz memorije. U današnjem svetu, gde je svaka informacija nadohvat ruke, ljudi se ne muče pamćenjem činjenica. Jednostavnom pretragom na internetu, možemo doći do bilo koje informacije.
Naučnici su 2007. godine ispitali 3000 ljudi i otkrili da mlađi ljudi češće nisu u stanju da zapamte neke jednostavne lične podatke, poput datuma rođenja nekog rođaka ili čak sopstveni broj telefona. Slično tome, studije su pokazale da korišćenje digitrona može smanjiti jednostavne matematičke sposobnosti. Neki ljudi čak nisu u stanju da se snalaze u sopstvenom gradu bez GPS-a.
Socijalni mediji i Internet su pokazali uticaj na našu pažnju. Pojedinici koji su „zaglibili“ u digitalnim medijima jako teško mogu da čitaju knjige duži vremenski period, čak često čitaju članke na internetu na preskoke, ne čitajući svaku reč. Ovaj fenomen je posebno problematičan za mlađe, čije je mozgove lako oblikovati, i zato može doći do neuspeha u razvoju sposobnosti održavanja koncentracije.
6. Imamo bolje vizuelne sposobnosti
Studija iz 2013. godine otkrila je da igranje tzv. šuterskih igara (poput Halo i Call of Duty) doprinosi sposobnost donošenja odluka i vizuelnih sposobnosti. Ove igre primoravaju igrače da donose brze odluke na osnovu vizuelnih zaključaka, što poboljšava sposobnost zapažanja detalja u okruženju. Igrači takođe bolje zapažaju oblike u zadimljenim prostorijama.
S druge strane, komplekse, strateške igre, poput StarCraft-a, unapređuju „kognitivnu fleksibilnost“ mozga, tj. sposobnost da prelazi sa zadatka na zadatak brzo, što poboljšava sposobnosti za istovremeno obavljanje više zadataka. Ovo je posebno od značaja među starijim učesnicima.
7. Imamo slabiju samokontrolu
Ista studija, koja je potvrdila prethodni zaključak, govori o tome da ovakve igre mogu da oslabe samokontrolu kod ljudi, i podstaknu impulsivno i agresivno ponašanje. Zaključak istraživanja je da primoravanje igrača da prave brze odluke u kritičnim situacijama sprečavaju „proaktivnu izvršnu kontrolu“ i dovode do agresivnih reakcija i impulsa koji su neočekivani.
Mnoge studije su dokazale tezu o vezi između nasilnih video igara i agresije i poremećaja u pažnji.
8. Stvaramo više
Tehnologija omogućuje umetnicima i amaterima lakše angažovanje. Socijalni mediji podstiču korisnike da učestvuju tekstovima, slikama i video snimcima. Socijalni mediji promovišu kulturu deljenja, tako da su korisnici podstaknuti da kreiraju i podele nešto svoje, bilo da je to album sa slikama, prikaz knjige, doprinos Vikipediji ili nešto drugo.
Izvor: mashable.com
Postavi komentar