Осим што мења свет, технологија такође утиче на људску физиологију. Чини да размишљамо другачије, осећамо другачије, чак да сањамо другачије него некад. Утиче на наше памћење, пажњу, и циклус спавања. Ово се приписује феномену који се назива неуропластија, или другим речима, способност мозга да промени понашање на основу нових искустава. У овом случају, то је обиље информација које нам Интернет и интерактивне технологије нуде.
Мишљења о овоме су подељена. Неки експерти за когнитивну психологију хвале ефекте технологије на мозак, истичући њену способност да организује наше животе и ослободи нас непотребног размишљања. Други се плаше да је технологија ослабила моћ наше пажње и учинила нас мање креативнима и нестрпљивима када год је потребно урадити нешто невезано за дигиталне технологије.
Свака студија и мишљење по овом питању су подложни сумњи и расправи, мада нас воде ближе закључцима како технологија може из корена променити наше умове. Представићемо неколико озбиљнијих промена у нашем понашању и размишљању до које је дошло услед развоја технологије.
1. Сањамо у боји
Телевизија утиче на нашу психу толико снажно, да чак може да утиче на наше снове. 2008. године, студија спроведена на Данди универзитету, у Шкотској, открила је да људи старији од 55 година, који су одрасли у времену црно-беле телевизије, били склонији да сањају црно-беле снове. Млађи учесници, одрасли у добу телевизије у боји, готово увек су имали снове у боји. Америчка асоцијација психолога је потврдила ове резултате 2011. године.
2. Доживљавамо ФОМО
Иако су „научни“ извештаји новинских листова често на нивоу анегдота, извештај Њујорк Тајмса о ФОМО (Fear of missing out), или „Страх од пропуштања“ звучи сасвим реално.
Пре ере Инстаграма и Фејсбука, људи који би одлучили да потроше мирно суботње вече код куће уз чашу вина и књигу, могли би осетити благу грижу савести због тога што нису изашли негде у провод. Међутим, захваљујући друштвеним медијима, овај осећај је праћен сликама и постовима кафа, вечера, журки и сличног. Чак и ако ништа од овога нису активности које су вам забавне, сигурно ћете препознати осећај гриже савести: „Зар не би требало да радим нешто друго сада?“. Овај осећај је ФОМО.
Једна студија је дошла до закључка да слике хране и пића на Инстаграму и Пинтересту чине да вам се ваш оброк чини мање укусним него што заправо јесте.
3. Фантомска вибрација
Честа појава је да нам се чини да нам телефони звоне, иако то није случај. Часопис Рачунари и људско понашање је 2012. године објавио студију где је 89% испитаника потврдило да су имали осећај вибрација (физички осећај, да им телефон вибрира) иако то није био случај. Ово се дешавало бар једном у две недеље.
Један психолог је ово објашњавао тиме да мозак може неке физичке осећаје, попут свраба, погрешно да протумачи као вибрација телефона. „Нешто у вашем мозгу се окида другачије него пре само неколико година“, изјавио је.
Иако нико није посебно забринут фанотмским вибрацијама, јер је ово више неугодност него психолошки проблем, ипак је помало језиво.
4. Несаница
Многи људи данас су се навикли да се успављују уз епизоду омиљене серије или филма. Други пред спавање читају књиге на неком електронском уређају. Међутим, ове активности пред спавање заправо могу да нам покваре сан.
Научници сумњају да светло које емитују електронски уређаји стварају збрку са нашим унутрашњим осећајем за дневно светло и мрак, и да утичу на хормоне који се луче пред спавање. Изложеност јакој светлости може заварати мозак да мисли да је још увек дан, и може утицати на унутрашњи сат који регулише спавање. Очи су посебно осетљиве на плавичасто светло које екрани емитују. Ово светло одлаже спавање, и посебно погађа оне који болују од инсомније.
5. Наше памћење није сјајно, а ни пажња
У временима пре технолошке револуције, механичко учење је било јако цењено. Ученици су били у стању да рецитују читаве књиге из меморије. У данашњем свету, где је свака информација надохват руке, људи се не муче памћењем чињеница. Једноставном претрагом на интернету, можемо доћи до било које информације.
Научници су 2007. године испитали 3000 људи и открили да млађи људи чешће нису у стању да запамте неке једноставне личне податке, попут датума рођења неког рођака или чак сопствени број телефона. Слично томе, студије су показале да коришћење дигитрона може смањити једноставне математичке способности. Неки људи чак нису у стању да се сналазе у сопственом граду без ГПС-а.
Социјални медији и Интернет су показали утицај на нашу пажњу. Појединици који су „заглибили“ у дигиталним медијима јако тешко могу да читају књиге дужи временски период, чак често читају чланке на интернету на прескоке, не читајући сваку реч. Овај феномен је посебно проблематичан за млађе, чије је мозгове лако обликовати, и зато може доћи до неуспеха у развоју способности одржавања концентрације.
6. Имамо боље визуелне способности
Студија из 2013. године открила је да играње тзв. шутерских игара (попут Halo и Call of Duty) доприноси способност доношења одлука и визуелних способности. Ове игре приморавају играче да доносе брзе одлуке на основу визуелних закључака, што побољшава способност запажања детаља у окружењу. Играчи такође боље запажају облике у задимљеним просторијама.
С друге стране, комплексе, стратешке игре, попут StarCraft-а, унапређују „когнитивну флексибилност“ мозга, тј. способност да прелази са задатка на задатак брзо, што побољшава способности за истовремено обављање више задатака. Ово је посебно од значаја међу старијим учесницима.
7. Имамо слабију самоконтролу
Иста студија, која је потврдила претходни закључак, говори о томе да овакве игре могу да ослабе самоконтролу код људи, и подстакну импулсивно и агресивно понашање. Закључак истраживања је да приморавање играча да праве брзе одлуке у критичним ситуацијама спречавају „проактивну извршну контролу“ и доводе до агресивних реакција и импулса који су неочекивани.
Многе студије су доказале тезу о вези између насилних видео игара и агресије и поремећаја у пажњи.
8. Стварамо више
Технологија омогућује уметницима и аматерима лакше ангажовање. Социјални медији подстичу кориснике да учествују текстовима, сликама и видео снимцима. Социјални медији промовишу културу дељења, тако да су корисници подстакнути да креирају и поделе нешто своје, било да је то албум са сликама, приказ књиге, допринос Википедији или нешто друго.
Извор: mashable.com
Постави коментар