Programeri znaju neke činjenice koje obični ljudi ne znaju, najviše zbog toga što su se susreli sa njima ili su makar čitali o njima dok su tražili rešenja određenih programerskih problema.
Prva činjenica: Svaki operativni sistem, ili pak, svaki sistem koji je kritičan, ima ogroman broj „prečica“ napravljenih od strane programera da bi sebi olakšali posao, kao i veliki broj stvari koje su namenjene kao privremeno rešenje, a na kraju niko nije hteo da ih menja. Bitno je da radi, zar ne? A ako ima neku grešku, neka se ne pojavljuje često i sve će biti kako treba.
Druga činjenica: Četvrtina vremena razvoja aplikacije se potroši na osiguravanje od korisničkih grešaka i pogrešnih unosa. Zamislite da koristite bitan program za npr. računovodstvo i odjednom vam se pojavi greška jer ste slučajno uneli dve decimale previše. Niko to ne bi hteo da vidi, ponajviše zbog psihičkog zdravlja korisnika. Programeri se brinu za korisnike <3
Treća činjenica: Programer nije serviser računara. Ne želimo da popravljamo vaše računare, a ako nas ubedite da ih pogledamo, podrazumeva se da ćete nas častiti, makar kafom. Na kraju svejedno ispadne jeftinije nego serviser, a verovatno ćemo u startu pronaći problem (pročitati prvu i drugu činjenicu).
Četvrta činjenica: Programiranje je razmišljanje, ne kucanje. Kucanje je kodiranje. Programiranjem nalazimo rešenja problema na kreativan način, koristeći sve alate koji su nam na raspolaganju (ponekad ovo može da krene u ekstreme; pročitati prvu činjenicu ponovo).
Peta činjenica: Brojanje kreće od nule, ne od jedinice. Prvenstveno jer se brojevi u memoriji predstavljaju memorijskim blokovima, gde je prvi broj uvek na nultom memorijskom blogu. Drugi (pošto brojimo od nule) se iskazuje jedinicom jer je njegova pozicija offset veličine jedan u odnosu na početak.
Šesta činjenica: Programiranje se ne može raditi u svakom trenutku. Potrebno je da se poklope faktori, tako da se ostvari tzv. „zona“ kada smo fokusirani samo na problem pred nama, izolovani od ostalih čula. Faktori koji to mogu da izazovu u kombinaciji su kafa, muzika, osvetljenje i svež vazduh. Tako da nemojte da se zabrinete ako programer krene da viče kada ga poremetite dok programira, pošto ste ga upravo vratili u realnost i trebaće mu najmanje petnaest minuta da se vrati nazad u „zonu“. A da ne pričamo o tome da najverovatnije nema pojma šta se dešava oko njega. Razmislite pre nego što vratite programera u realnost.
Sedma činjenica: Ako prespavate sa problemom u glavi, rešiće se do ujutro. Pošto je akcenat pri programiranju na kreativnosti, spavanje pomaže tako što „uguši“ sva ostale, već smišljena, kreativna rešenja, ostavivši nas da sanjamo o stvarima za koje bi većina ne-programera rekla da su stresna i bolna.
Osma činjenica: Roditelj može da ubije svoju decu ako je zadatak koji im je dodeljen postao nepotreban. Ne brinite se, nemamo (previše) ubistvenih tendencija. Ova „izreka“ je pojam iz sistemskog programiranja. Roditelj predstavlja prvobitnu aplikaciju koja delegira svoje zadatke najčešće pozivanjem drugih programa (dece) i prosleđivanjem određenih parametara. Sada činjenica ima smisla, zar ne?
Deveta činjenica: Ne podnosimo kada nam neko, bez prestanka, priča kako ga računari ili programiranje ne interesuju. Prestanite, inače će pisanije o homicidalnim tendecijama da postane više verovatno. Ili ćemo vam mi pričati kako smo celu noć optimizovali algoritme tako da, umesto O(n^2) kompleksnosti imamo O(log n) kompleksnost, a potom ćemo vam začiniti život diskusijama o tome kako treba da se pišu velika i mala slova u nazivima promenljivih. Nemojte. Znamo da ste cvetak zanovetak. Upozoreni ste.
Inspirisano od strane: http://macleodsawyer.com/2015/03/06/nine-truths-computer-programmers-know-that-most-people-dont/
Postavi komentar